Држање тела – Када дете има проблема са рукописом, једна од ствари коју треба посматрати јесте држање тела и како оно утиче на рукопис. Обично се приликом писања или читања на равној површини користи неправилно држање тела што се види кроз погрбљен положај тела, подигнута рамена и константно гледање надоле. Коса подлога помера линију гледања навише што подстиче усправан положај тела. Постављање папира на косу подлогу приближава папир и оловку детету. Деца тада аутоматски заузимају усправнији положај у столици подизањем раменог појаса. Подизањем папира ближе дете подиже и врат и главу и заузима бољи положај који омогућава правилно дисање и тако оно постаје пажљивије током рада у учионици. Исто се дешава и приликом постављања тастатуре на косу подлогу приликом рада на рачунару. Ефекат је заиста тренутан и импресиван.

Држање оловке – је још један важан фактор код рукописа. Да би читко писао ученик мора бити у могућности да глатко помера зглобове шаке и лакта. Најбоља позиција руке приликом држања писаљке и писања је када је зглоб у екстензији. Благи нагиб усмерава руку ка правилном држању оловке. Коса подлога наводи зглоб и шаку на тенодезу – зглоб се истеже, прсти се савијају. Одговарајући нагиб подстиче истезање зглоба током писања и омогућава шаци да стави палац у опозицију што омогућава правилно држање оловке. Овај положај такође помаже и у регулисању притиска при држању оловке.

Боља моторна контрола – правилним намештањем зглоба на косој површини, за управљање оловком се користи  подлактица, чиме се омогућава више моторне контроле приликом формирања слова. Моторна контрола приликом рукописа је неопходна за заустављање на линијама, одговарајуће формирање слова а помаже и при брзини писања.
Лакши приступ радној површини – За децу која имају потешкоћа да досегну до врха папира када стоји равно на столу, коса подлога смањује удаљеност од врха до дна странице, држећи притом папир стабилним.

Преписивање – Преписивање са табле може бити прилично тешко за ученике са тешкоћама у визуелној обради. Употреба косе подлоге је помоћно средство које се може користити у учионици јер усправан положај тела и краћи пут главе и очију при пребацивању са табле на сто и обратно помаже при преписивању.

Олакшава визуелно праћење током читања – Додатни бонус при коришћењу косе подлоге је њен благотворан утицај при активности читања. Стављање књиге или другог материјала за учење на косу подлогу смањује напрезање очију. Није потребно преусмеравање очију док читамо страницу, пошто цео текст стоји под истим углом. Текст књиге која је постављена на косу подлогу ближи је очима, чиме се смањују дистракције што помаже и скенирању текста и визуо-моторним вештинама које употребљавамо током читања. Такође, подстиче се боље држање тела током активности читања, посебно када читате на столу у учионици.

Косу подлогу можете купити у Логопедилишту

или

у нашој продавници на Фејсбуку кликом на линк испод:

https://www.facebook.com/pg/beogradlogoped/shop/?ref=page_internal

Чланак Предности употребе косе подлоге у учионици и ван ње се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prekidači/ tasteri za AAC
Postoji nekoliko različitih dizajna prekidača koji omogućavaju različite načine pristupanja uređaju. Prekidači mogu biti pozicionirani u bilo kojoj vrsti položaja i mogu se aktivirati na različite načine. Prekidači se mogu pritiskati, obarati ili duvati da bi se aktivirali, a neki čak mogu biti aktivirani i malim pokretima kao što je treptanje.

Primer skeniranja i aktiviranja:
Ognjen ima cerebralnu paralizu. On je neverbalan i ima ozbiljne motorne teškoće, ali je njegova inteligencija normalna i on može da čita i piše. Određen mu je laptop koji ima sofvere za skeniranje i prepoznavanje reči koji je povezan za prekidač putem njegovog kolena zato što on nije u stanju da kuca. Ognjen se fokusira na tastaturu na ekranu kompjutera koji skenira svaku liniju sa slovima. Ognjen želi da napiše “Ćao” tako da čeka da njegov sofver skenira liniju slova koja sadrži slovo ć i onda aktivira prekidač kolenom. Softver potom počinje da skenira duž linije i kada dođe do slovać Ognjen stiska prekidač i slovo ć se pojavljuje u njegovoom polju za dijalog. Ogi takođe ima i predviđanje teksta tako da se lista uobičajenih reči koje počinju slovom ć pojavljuje na ekranu omogućavajući mu da pristupi celoj reči bez potrebe da otkucava svako slovo ponaosob. reč ćao je jedna od reči koja se prikazala, tako da joj Ogi pristupa putem skeniranja i prekidača i njegova mašina izgovara “ĆAO”. Iako ovo deluje kao komplikovan proces (a može i biti sa nekim uređajoma) moderni softveri i prekidači omogućavaju korisnicima da pristupe rečima i frazama mnogo brže a mnogi redovni korisnici, kako se bolje upoznaju sa uređajem, postaju sve brži u pisanju poruka.

Miševi – Neke osobe sa fizičkim teškoćama imaju teškoće sa upotrebom miša. Ipak postoje adaptirani miševi, rolerbol miševi i džojstik miševi koji omogućavaju korisnicima pristup mašinama i softverima. Postoje takođe miševi koji se kontrolišu usnama a klikovi se izvode duvanjem ili sisanjem male slamčice. To omogućava osobama sa fizičkim teškoćama da pristupe svom kompjuteru.

Uređaji za komunikaciju

Postoji širok raspon mašina za komunikaciju koje proizvode glas, od vrlo jednostavnih opcija sa nekoliko izgovorenih poruka pa do mašina tipa kompjutera koje nude hiljade reči i fraza, slika, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer. Tim mašinama može se pristupati direktno a neke omogućavaju i pristup putem prekidača.

Jednostavni uređaji – ovi uređaji imaju ograničenu količinu opcija za komunikaciju. Oni mogu imati jedan ili nekoliko listova obojenih ikona, koji staju na prednji deo mašine. Listovi mogu biti menjani ili adaptirani da bi odgovarali potrebama korisnika. Broj ikona može da varira od dve pa naviše. Ovi uređaji su ograničeni količinom komunikacijskih opcija koje nude, ali mogu biti idealni za malo dete ili odraslog sa teškoćama sa učenjem da saopšte mnoge osnovne potrebe ili tema konverzacije. Ovim mašinama se obično pristupa direktno pritiskanjem izabrane ikone i emitovanjem snimljene poruke.
Napredniji uređaji – ovakvi uređaji mogu varirati po složenosti ali verovatno imaju LCD ekran, omogućavaju pristup skeniranjem i prekidačem, poseduju mnogo opcija za komunikaciju i dozvoljavaju da se lako dodaju nove opcije. Neki uređaji zahtevaju da otkucate pisanu poruku, drugi da pristupite seriji ikona da biste proizveli reči i rečenice. Oni svi proizvode govorni autput. Neki od ovih uređaja takođe imaju funkcije kao što su sviranje muzike, pristup interntu i daljinski upravljač za okruženje.

Softver za AAC

Iako softver sam po sebi nije uređaj, uključili smo ga zbog toga što softver može biti instaliran u kompjuter sa ciljem pospešivanja komunikacije i dostupnosti. Neki softveri proizvode govorni autput, omogućavaju predviđanje reči dok se kuca ili olakšavaju osobi navigaciju po svom PC-ju. Drugi softveri, kao što je glasovno aktivirano kucanje, mogu se koristiti kod osoba sa fizičkim ograničenjima. Većina standardnih kompjutera ima opcije dostupnosti (Accessibility Options) koje omogućavaju brojne funkcije olakšavanja pristupa osobama sa fizičkim i/ili senzornim oštećenjima.

Pogledom za AAC
Najsavremenija tehnologija za olakšavanje pristupa tehnologiji je skeniranje okom. Ovo funkcioniše tako što postoji mala kamera na vrhu VDU ekrana koja prati pokrete vašeg oka. Korisnikovo oko je kalibrirano sa ekranom i onda pokreti njegovih očiju odgovaraju pomeranju kursora. Korisnik pomera kursor po ekranu pomerajući svoje oko a kada drži kursor mirno na ajtemu to je ekvivalentno kliku mišem. Upotrebom ovog sistema osobe sa fizičkim ograničenjima mogu pristupiti kompjuteru, otkucati poruku i aktivirati govorni autput. Ova tehnologija nije idealna za svakoga, i osoba mora da ima dobru kontrolu glave i dobre veštine pažnje. Ipak, za neke osobe sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima ona funkcioniše izuzetno dobro i omogućava im da komuniciraju, pišu i kontrolišu svoje okruženje.

Чланак Hi-tech komunikacioni uređaji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe iz različitih razloga imaju poremećaj učenja. Paralelno sa tim prisutne su i teškoće sa komunikacijom koje mogu biti govorne, jezičke ili teškoće sa socijalnim jezikom i ponašanjem. U svakom slučaju, bez obzira na stepen poremećaja u komunikaciji, velika je verovatnoća je da se mogu pronaći načini da se ona poboljša. Čak i kod odraslih osoba sa dubokim poremećajima postoje načini za podizanje nivoa komunikacije koji im mogu omogućiti da odgovaraju i prave izbore. (Često upotrebom pristupa totalne komunikacije)

Poremećaj učenja (još nazivan intelektualne teškoće ili mentalna retardacija)

Nesrećna istorija

Do skora je većina odraslih osoba sa poremećajem učenja bila institucionalizovana iako su neki pojedinci u tim institucijama verovatno bili sposobni da se, uz odgovarajuću minimalnu podršku, brinu o sebi. U mnogim zemljama širom sveta osobe sa poremećajem učenja se još uvek smeštaju u institucije.

Hvala Bogu, to se polako menja i mnogi odrasli sa ovom vrstom teškoća u svetu sada žive u okviru zajednice vodeći ispunjen i aktivan život. Postoji princip inkluzije i u zajednicama i u školama. To je veoma pozitivan korak napred. Za starije osobe doživotna institucionalizacija znači da će oni verovatno zahtevati trajnu negu i podršku. Za mlađe generacije postoji nova nada. Njima se pruža više mogućnosti u okviru škole a takođe imaju više mogućnosti i da se uključe u proces zapošljavanja kada dostignu odraslo doba. Odrasli sa poremećajem učenja sada imaju priliku da učestvuju u zajednici i daju pozitivan doprinos društvu.

Teškoće u komunikaciji

Mnoge odrasle osobe sa poremećajem učenja imaju spektar teškoća komunikacije (čak 50% u nekim istraživanjima). Te teškoće uključuju:

Razumevanje – ne razumevanje šta drugi govore i/ili ne razumevanje apstraktnijeg jezika

Izražavanje – nisu sposobni da izraze misli i osećanja ili su potpuno neverbalni.

Socijalne veštine – ne razumevanje socijalnih normi.

Ove teškoće mogu biti pogoršane senzornim problemima kao što su oštećenje vida ili sluha. Često osobe mogu imati nekoliko gore navedenih teškoća i imati globalni poremećaj komunikacije.

Još jedan aspekt koji je tesno povezan sa komunikacijom je ponašanje. Često problem sa komunikacijom koji imaju osobe sa teškoćama sa učenjem vodi do neprikladnog ili nepristojnog ponašanja. To se može desiti zato što osoba postaje frustrirana jer je ne razumeju ili ima teškoće da razume šta drugi žele da ona sama uradi.

Strategije i terapija za poboljšanje komunikacije

Pre nego što počnemo da posmatramo teškoće komunikacije kod drugih, prvo moramo bti svesni svoje sopstvene komunikacije. Mi verovatno doživljavamo sebe kao vešte komunikatore i samim tim smo u boljoj poziciji da prilagodimo svoju komunikaciju u cilju olakšavanja drugima. To znači da treba da imamo svest o nivou jezika koji koristimo i neophodnosti pružanja slušaocu dodatnih signala da bismo im pomogli u razumevanju. Kada je u pitanju komunikacija sa odraslom osobom koja ima teškoće sa učenjem, važno je uvesti strategije koje će vam pomoći da međusobno komunicirate. Za osobu sa autizmom možete koristiti vizuelne strategije, za osobu sa oštećenjem sluha možete koristiti znakove i voditi računa o okruženju (osvetljenje, pozadinska buka) a za osobu sa dubokim teškoćama sa učenjem možete koristiti referentne objekte. Svaka odrasla osoba je drugačija i ako radite sa većim brojem odraslih sa teškoćama sa učenjem važno je da imate strategije kako komunicirate sa svakim od njih ponaosob.

Ukoliko zauzmemo pristup totalne komunikacije, možemo uveliko poboljšati našu komunikaciju, komunikacijski potencijal pojedinca sa teškoćana sa učenjem i komunikacijsko okruženje uopšte.

Totalna komunikacija

Šta je totalna komunikacija?

To je holistički pogled na komunikaciju, koji često koristi širok raspon modaliteta ili čak izlaženja van okvira da bi se stvorio sistem komunikacije koji funkcioniše za datu osobu.

Druge definicije totalne komunikacije uključuju:

• Korišćenje svakog mogućeg sredstva za odašiljanje i/ili primanje poruke
• Stvaranje najboljeg načina za osobu da komunicira, optimizujući njegove veštine i umanjujući njegove teškoće.
• Veo koji pokriva sve aspekte sposobnosti pojedinca osiguravajući da osoba dobije pristup načinu komunikacije
• Olakšavanje i pomaganje svakoj osobi pružajući podršku i prilike da komuniciraju i budu uključeni i da ostvare svoj potencijal

Evo nekoliko primera modaliteta koji mogu biti korišćeni u pristupu totalne komunikacije. Ovo nije kompletna lista. Svaki pojedinac je različit a neki mogu koristiti spektar ovih modaliteta.

1. Signali dodirom – znakovi dodirom su način davanja slepim/gluvim osobama informacije o tome šta će da se dogodi.
2. Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije
3. Brajevo pismo – Ovaj sistem je osmislio Luis Braj 1821 i to je metod koji je u širokoj upotrebi za slepe ljude da čitaju i pišu.
4. Signali okruženja – To je opšti opis za mnoge signale koji su oko nas. Oni mogu uključiti slike, logoe, boje, buku i teksturu.
5. Izrazi lica, gestovi i govor tela – To su neki od očiglednijih primera neverbalne komunikacije ali su važni zato što nose tako mnogo značenja i mogu vrlo uspešno biti korišćeni od strane osoba sa teškoćama u komunikaciji.
6. Znakovni sistemi – Postoje mnogobrojni znakovni sistemi koji variraju prema stepenu složenosti.
7. Slike/ vizuelne strategije – Vizuelna podrška i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja.
8. Štampa – Štampane reči ili prepoznatljivi simboli mogu se koristiti kada druge forme komunikacije nisu uspešne.
9. Asistivna tehnologija/komunikacija (AAC) – asistivna tehnologija je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje koji su usmereni na olakšavanje komunikacije.
10. Govor, glas, jezik – Mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije još uvek mogu koristiti svoj glas i govor. Zapamtite da prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i pružite im dosta vremena da obrade informaciju
11. Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – Jedna od najnovijih  tehnologija je pristup kompjuteru ili komunikacijskoj mašini putem pogleda. Takođe usmeravanje pogleda može se efikasno koristiti i bez skupe tehnologije uz pomoć komunikacijskog partnera i E-TRAN okvira ili vizuelne podrške.

Totalna komunikacija obuhvata spektar različitih načina za komunikaciju, od kojih mnoge koristimo po ceo dan bez mnogo razmišljanja o njima (gestove, dodir, simbole okruženja itd.). Važnu stvar koju ovde treba napomenuti je da korišćenjem kombinacije različitih komunikacijskih modaliteta možete u velikoj meri pojačati efikasnost poruke. Govornik daje više signala da bi preneo poruku a slušalac će imati više signala koji će mu pomoći da tu poruku razume.

Asistivna tehnologija/ asistivna komunikacija (AAC)

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale način na koji mnoge osobe komuniciraju. Asistivni uređaji ne moraju a budu skupi ili elektronski, mogu biti i lo-tech (slikovne kartice ili E-Tran okviri npr.) Često je jednostavnija tj. lo-tech opcija bolja i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njihovih poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je da se olakša komunikacija i poveća samostalnost.

Asistivna tehnologija može biti velika olakšica za odrasle osobe sa teškoćama sa učenjem koja im pomaže da komuniciraju i razmenjuju informacije u raznim okruženjima. Asistivna tehnologija može se podeliti u 2 pod kategorije – hi-tech i lo-tech.

Hi–tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. To je skuplja varijanta ali to mogu biti veoma inteligentne mašine koje vam pružaju glasovni autput. Uređaji variraju od uređaja koji zahtevaju da otkucate poruku koju on potom izgovara, jednostavnih uređaja sa nekoliko prethodno nasnimljenih poruka do mašina koje sadrže kompjuterski softver i nude hiljade reči i fraza, slika, previđanje reči, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer.

Lo–tech se odnosi na manje tehničke varijante kao što su karte sa slikama, komunikacijske knjige, azbučne table i E-TRAN okviri. Iako se često previđaju, ove opcije za mnoge klijente mogu funkcionisati dobro, ako ne i bolje nego hi-tech uređaji.

Važno je napomenuti da je kada tražimo uređaj za asistivnu komunikaciju od ključne važnosti da detaljno isprobate nekoliko različitih varijanti da biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe.

Teške i složene potrebe i ozbiljne teškoće sa komunikacijom

Odrasli sa teškim poremećajima komunikacije ili izrazitim i kompleksnim potrebama predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju komunikacija. Ipak, često postoje načini na koje ove osobe mogu pristupiti komunikaciji i postoje načini na koje im možete pomoći da razumeju. Ponekad je to spor proces i često ćete komunicirati samo sa nekoliko ključnih reči.

Jako je važno posmatrati odraslu osobu sa ozbiljnim poremećajem komunikacije pre nego što pokušamo da joj uvedemo sistem komunikacije. Često postoji mnogo suptilnih pokušaja komunikacije koji ostaju neprimećeni. Ukoliko ti pokušaji ostanu neprimećeni dugi vremenski period, osoba može odustati od pokušaja da komunicira uopšte. Zbog toga moramo obratiti pažnju na svaki pokret i vokalizaciju i gledati na njih kao na potencijalne pokušaje komuniciranja. Kada ste suočeni sa ovim izazovom dobro bi bilo da se povučete korak unazad i posmatrate sve pokrete tela i beležite sve vokalizacije. Snimite osobu i pregledavajte snimak, često ćete tako primetiti nove stvari koje su vam promakle ranije. Pogledajte okidače pokreta i vokalizacija npr. zašto je Aleksa mahao rukom ili se Irina nasmejala? Praveći beleške možda ćete početi da uviđate određene obrasce tj da određene stvari izazivaju određene odgovore. Npr. Šta je osoba uradila kad je bila uznemirena, šta je uradila kad je htela još? To vam može biti polazna tačka za komunikaciju. Učeći o osobinim odgovorima možete početi da uviđate njen sistem komunikacije.

Vizuelna podrška

Vizuelna podrška je odlična i može se koristiti na mnogo načina u cilju olakšavanja komunikacije sa osobama koje imaju teškoće sa razumevanjem. Neverbalne osobe mogu takođe koristiti vizuelna sredstva kao način komunikacije svojih potreba, da iniciraju komunikaciju ili odgovore. Vizuelna podrška posebno je korisna sa odraslima koja imaju ozbiljne teškoće sa učenjem, autizam ili poremećaj komunikacije. Nekim odraslima je često lakše da razumeju vizuelna sredstva nego izgovorene reči. Slike mogu biti crteži ili čak fotografije. Slike se mogu koristiti u socijalnim pričama, rasporedima. Osoba možda nije sposobna da izgovori reč toalet ali ako vam pokaže sliku toaleta, znaćete gde mora da ide.

Ponašanje i komunikacija

Neke odrasle osobe sa poremećajem učenja često ispoljavaju neprikladno i problematično ponašanje. Iako postoje mnogi razlozi za takvu vrstu ponašanja, ono je često povezano sa neuspehom u komunikaciji. Kada neko nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta bi trebalo da uradi dolazi do pojave takvih ponašanja.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju kako biste pomogli osobi da razume. Potrebno je da receptivne jezičke veštine (razumevanje) proceni kvalifikovani logoped.

Idealno bi bilo imati veštine psihologa da nam pomognu u proceni i pravljenju programa ali to nije uvek moguće. Dakle, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da bismo pokušali da promenimo ili zamenimo problematično ili neprikladno ponašanje.

Uključivanje ostalih stručnjaka

U radu sa nekim odraslima neophodno je primeniti timski pristup obzirom da su njihove potrebe često povezane. Psiholozi, dijetetičari, okupacioni terapeuti i fizioterapeuti mogu biti uključeni da bi pomogli osobi sa njenim potrebama i stvaranjem prilike za bolju inkluziju.

Чланак Poremećaj učenja kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Asistivna tehnologija može biti ogromna olakšica deci sa teškoćama sa učenjem, pomažući im da uče i komuniciraju. Asistivna tehnologija može se razvrstati u dve kategorije: Hi-tech i lo-tech.
Hi-tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. Ovo ima tendenciju da bude skuplja opcija i podrazumeva moćne mašine koje uključuju i proizvodnju glasa. Hi-tech opcije takođe uključuju i softver koji sadrži aplikacije za pomoć pri teškoćama sa pisanim jezikom, razlikovanjem glasova i auditivnom memorijom. Specijalizovani softveri takođe mogu biti instalirani u kompjuter i hi-tech mašine da se omogući proizvodnja glasa i predviđanje reči. Da bi pristupili hi-tech uređajima nekim osobama su potrebne opcije skeniranja, posebni prekidači ili sistem kontrole pogledom.
Lo-tech podrazumeva manje tehničke opcije kao što su slikovne kartice za komunikaciju, knjige za komunikaciju, azbučna tabla ili E-TRAN okvir. Iako se često previđaju, zbog opsesije sa tehnologijom, ove opcije mogu u stvari biti efikasnije od hi-tech opcija za mnogu decu.

Važan aspekt koji treba napomenuti kada birate asistivnu tehnologiju, a koji je krucijalan, je to da bi trebalo temeljno isprobati nekoliko različitih opcija, da bi se zaista našla ona koja najbolje odgovara. Naj hi-tech i najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Morate uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe.

Upotreba asistivnih uređaja za komunikaciju, i hi-tech i lo-tech, je veoma deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je ceo o komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se mi fokusiramo na svaki modalitet koji se može koristiti u cilu olakšavanja komunikacije.

Upotreba ipad-a i tableta kao uređaja za komunikaciju
Poslednjih godina ipad i tablet uređaji počeli su da sadrže aplikacije koje pretvaraju jednostavni tablet u dinamičan uređaj za komunikaciju za osobe sa teškoćama u govoru uzrokovanim poremećajima kao što su apraksija, moždani udar, autizam, neurološko oboljenje itd. Ovaj portabl uređaj sada sadrži aplikacije koje pružaju proizvodnju glasa, vizuelnu podršku i prethodno snimljene reči i poruke.

Navešćemo samo neke od aplikacija koje pružaju mogućnost asistivne komunikacije:

• Gelp
• Avaz AAC app
• Proloquo2Go
• TouchChat HD – AAC TouchChat HD – AAC with Word Power
• Sono Flex

Чланак Asistivna tehnologija / AAC се појављује прво на Logopedilište Beograd.