Чланак Autizam – strategije u školi i učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Priča o toaletu

Чланак Upotreba vizuelne podrške kod teškoća sa toaletnim treningom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Vizuelna podrška za autizam

Pojedinačne slike ili fotografije mogu se koristiti za predstavljanje premeta ili radnji. Ove slike mogu biti stvarni prikazi ili simboli. Oni mogu biti prezentovani kao podsetnici ili kao pomoć u objašnjavanju zadataka. Alternativno, neverbalna osoba može ih koristiti za komunikaciju. Primena PECS-a (sistem komunikacije razmenom slika) je dobar primer korišćenja slika kao alata za komunikaciju. Fluentni korisnici PECS-a mogu koristiti nekoliko slika da naprave lako razumljive i gramatički ispravne rečenice.

Vizuelni rasporedi za autizam

Oni mogu biti korišćeni da se pomogne objašnjavanju serije radnji ili rasporeda. Jedan primer vizuelnog rasporeda bila bi serija slika na zidu kupatila koja podseća osobu da povuče vodu, opere ruke, koristi sapun i obriše ruke. Drugi primer bi bila serija slika koja detetu daje raspored dnevnih aktivnosti u učionici. Dete može da vidi šta će se dešavati sledeće i može da skine svaku sliku nakon što završi taj određeni zadatak, tako da prati svoje napredovanje tokom dana.

Vizuelni rasporedi mogu se koristiti za:

• Snižavanje anksioznosti – osoba je svesna svoje rutine.
• Motivaciju – dete može videti nagradu u rasporedu ukoliko završi posao
• Kontrolu ponašanja – određene omiljene aktivnosti su u rasporedu u određeno doba dana. To uči dete da oni ne mogu da rade određenu aktivnost kad god se to njima sviđa i sprečava tantrume kada im nije dozvoljeno da rade tu aktivnost van zakazanog vremena.
• Vizuelni rasporedi takođe mogu da budu u obliku kalendara ili čekliste.
• Vizuelna podrška se takođe može koristiti u učionici da olakša učenje, pomogne sa zadacima koji su apstraktniji kao i da učini aktivnosti interesantnijim.

Socijalne priče za autizam

Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One nude pojedincu informacije o tome šta će se desiti, informacije o određenim društvenim situacijama i usmerene su na to ko izvodi određenu radnju i zašto oni te radnje izvode. Priče mogu pružiti informacije vezane za vreme i mesto gde i kada se određene stvari mogu dogoditi. Socijalna priča zatim može biti usmerena na neku određenu oblast koja je osobi potrebna kao što su socijalne veštine ili komunikacija a takođe, može učiti osobu i društveno prihvatljivim odgovorima.

Чланак Autizam – upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Чланак Autizam – Socijalne priče се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Važno je da budemo svesni nivoa složenosti sopstvenog jezika kada nismo sigurni u nivo razumevanja neke osobe. U tim slučajevima, uvek treba održavati jezik na jednostavnom nivou. Procena jezičkog nivoa i sposobnosti je često vrlo komplikovana i bilo bi najbolje da je izvede logoped koji može posmatrati osobu u različitim komunikativnim situacijama i okruženjima. Takođe je jako važno proveriti da osoba nema oštećenje sluha koje ga sprečava da zaista čuje naloge.

Pristup minimalnog govora

Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, učitelj bi mogao da kaže detetu sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se igramo u pesku“. Dete možda neće moći da razume ništa od ovoga i potpuno će ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, učitelj može da odvede dete do jakne i kaže „jakna“. Potom može da odvede dete do čizama i kaže „čizme“ i pomogne detetu da se obuje. Ovo možda izgleda kao prilično dugotrajan način za zauzetog učitelja da kaže detetu šta treba da uradi ali vremenom bi takav pristup trebalo da pokaže pozitivne rezultate. Poter i Vitaker (2001) naglašavaju da kada komuniciramo sa decom koja imaju ozbiljne teškoće u razumevanju govora, mi moramo komunicirati ono što je u fokusu njihove pažnje. Tako dok im oblačimo čizme, mi kažemo „čizma“. Na taj način dete može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima. Na duge staze, učitelj neće morati da fizički pokazuje detetu objekte, može ih samo imenovati i dete će prepoznati reč. Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (lopta, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući  interakciju i odgovore.

Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje daljih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Чланак Autizam – Pristup mininalnog govora се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Piramidalni pristup

Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup, tako da svi treba da budu uključeni: učitelji, roditelji, asistenti itd. Piramidalni pristup sačinjen je od ključnih elemenata:

• Funkcionalni ciljevi – učenje veština koje su relevantne i funkcionalne, upotrebom funkcionalnih materijala i veština koje mogu biti generalizovane u svakodnevnim aktivnostima.
• Moćan sistem potkrepljivanja – upotreba sistema nagrada (sa različitim tipovima nagrada i strukturisanim tajmingom nagrađivanja) i učenje osobe da zna šta se od nje očekuje pre nego što dobije nagradu („pravljenje dogovora“).
• Komunikacija i socijalne veštine – upotreba različitih modaliteta komunikacije, ohrabrivanje inicijacije i viđenje komunikacije kao dvosmerne.
• Preveniranje i smanjivanje kontekstualno neprikladnih ponašanja – fokusiranje na različite tipove ponašanja, pronalaženje uzroka i traženje alternativa da bi se smanjilo neprikladno ponašanje i zamenilo efikasnijim, prikladnijim i funkcionalnim radnjama.

Sledeći elementi piramide odnose se na strategije poučavanja, prikupljanje podataka i generalizovanje novih ponašanja i veština.

Program se takođe fokusira na 9 kritičnih veština komunikacije:

1. Traženje željenog objekta
2. Traženje pomoći
3. Traženje pauze
4. Odbijanje
5. Potvrđivanje
6. Odgovaranje na „čekaj“
7. Odgovaranje na funkcionalna uputstva
8. Odgovaranje na znakove za tranziciju
9. Praćenje rasporeda

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS)

Ovaj program je veoma strukturisan i ohrabruje pojedince iz spektra autizma da iniciraju komunikaciju i zahteve. Slike koje se mogu odlepljivati i zalepljivati se drže u knjizi koju osoba može nositi sa sobom u različita okruženja. Učenje programa uključuje rad kroz 6 faza, iako neke osobe možda neće završiti kasnije faze.

• Faza 1 (kako komunicirati) – ova faza uči osobu sa autizmom da inicira komunikaciju menjajući simbol/karticu sa slikom za željeni objekat. Na početku, to se obično radi za stolom sa komunikacijskim partnerom i osobom koja fizički podstiče i usmerava osobu. Podsticanje potom postepeno bledi dok osoba ne počne spontano da zahteva koristeći karticu sa slikom.
• Faza 2 (Udaljenost i istrajnost) – ova faza zahteva od osobe da prelazi rastojanje. Da bi učinili sistem funkcionalnim osoba mora da nauči da potraži sliku željenog objekta i odnese je komunikacijskom partneru. Ova faza se uči putem „oblikovanja“ kada se razdaljina između simbol karte i/ili komunikacionog partnera polako uvećava.
• Faza 3 (razlikovanje slika) – ova faza uči osobu da razlikuje slike tako da ona uvidi da ne donosi bilo koja slika nagradu kao i da određene slike predstavljaju određene stvari. Ovo se u početku radi tako što se dete ohrabruje da bira između motivišuće i nemotivišuće stvari.
• Faza 4 (struktura rečenice) – ova faza počinje da koristi slike da gradi rečenice, počevši sa „Ja hoću…“ slikom kao prvom na rečeničnoj traci. Kako osoba napreduje u učenju može povećavati broj stvari koje traži na jednoj rečeničnoj traci.
• Faza 5 (odgovaranje na „Šta hoćeš/želiš“) – tokom ove faze osoba uči da odgovara na pitanja.
• Faza 6 (komentarisanje) – sa ovom fazom osoba uči da odgovara na još više pitanja i spontano komentariše stvari koje vidi ili čuje.

Neke osobe možda neće stići do zadnjih faza, ali ipak mogu imati funkcionalan sistem komunikacije koristeći PECS. Prolazeći kroz ovih 6 faza osobe uče i mnogo drugih veština:

• Osobine – uče da zahtevaju koristeći opisne reči uključujući veličinu i boju, tako da zahtevi budu što specifičniji
• Traženje pomoći
• Traženje pauze
• Odgovaranje na „čekaj“
• Praćenje vizuelnih rasporeda
• Odgovaranje „da“ ili „ne“ na „Da li hoćeš/želiš?“ pitanja
• Praćenje funkcionalnih uputstava
• Odgovaranje na znakove za tranziciju

Ceo program zahteva timski rad i strukturisan i dosledan pristup sa vođenjem evidencije i procenom trenera. Priručnik za obuku nudi dosta strategija u slučaju pojave teškoća tokom faza. Važno je biti dosledan i strpljiv kada radimo kroz faze. Sistem se ponekad odbacuje ukoliko roditelji/vaspitači ne vide brze rezultate. Neka deca nauče PECS brzo, dok nekoj treba više vremena. Uz strpljenje i istrajnost većina osoba sa autizmom može ga savladati. Postoji dosta dokaza koji podržavaju efikasnost PECS-a. U svom istraživanju Švarc, Garfankel i Bauer (1998) pronašli su da je 31 dete različitih značajnih teškoća napredovalo od ograničenih veština funkcionalne komunikacije do upotrebe PECS-a za komunikaciju sa odraslima i vršnjacima. Dalje, u drugom istraživanju, utvrđeno je da je 44% dece usvojilo govor koji nije trebalo stalno podsticati i koji nije bio eholaličan a mnoga deca su demonstrirala mnogo uspešnih komunikativnih interakcija u raznovrsnim okruženjima. Izgleda da PECS sistem proširuje komunikativnu interakciju mnogih osoba iznad razmene slika. Tim oko osobe takođe mora biti svestan da ne treba odmah da isključi PECS ukoliko počne da se razvija govor, već da radije rade sa dva sistema u tandemu sve dok  govor ne postane potpuno funkcionalan sistem za datu osobu.

Чланак Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama.

„Napolju padaju sekire“.

“Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“

„Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom.

Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni.

To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo značenje mogu biti bukvalno shvaćeni. Upotreba apstraktnih koncepata kao što su npr. „Ja želim, ja verujem, ja zamišljam“ može takođe biti zbunjujuća za osobu sa autizmom, zato što oni govore o konceptima koji nisu vidljivi ili konkretni, već su to lična uverenja ili imaginarni koncepti.

Većina nas nauči da razume ovaj tip jezika i čak iako nismo ranije čuli neki izraz, možemo da prokljuvimo njegovo značenje iz konteksta u kojem je upotrebljen. Poučavanje autističnih ljudi metaforama može ponekad pomoći njihovom razumevanju ovih koncepata ali postoje hiljade primera metafora a često mi i sami smišljamo svoje metafore. Ipak, moguće je poučavati one koje su uobičajene tako da osoba sa autizmom može i da razume njihovo značenje i da ih sama koristi.

Važno je da budemo svesni sopstvenog jezika kada komuniciramo sa osobama sa autizmom. Moramo se uzdržavati od upotrebe sarkazma i apstraktnog jezika. Takođe moramo biti svesni da se stvari koje kažemo mogu razumeti bukvalno, pa zato treba pažljivo misliti pre nego što damo neki komentar ili nalog. Ukoliko kažemo da će se nešto kasnije dogoditi treba da budemo sigurni da će se to dogoditi. Ukoliko prenosimo poruku, moramo se pobrinuti da je jasna i nedvosmislena. Upotreba vizuelne podrške i socijalnih priča može pomoći osobama sa autizmom da razumeju jezik i zadatke kao i da im pomogne da se lakše nose sa promenama u rutini.

Чланак Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.