Preuzmite datoteku:
komunikacija sa bebama

Чланак Komuniciranje sa vašom bebom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara

Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u komunikaciji.

Takođe je važno da osobe iz okruženja olakšaju ovaj proces menjajući svoju komunikaciju i komunikacijsko okruženje u okviru kuće. Da bi se ovo postiglo, oni koji se brinu o osobi, supružnici i rođaci trebalo bi da vode računa o složenosti svog jezika i pružaju što je više moguće pomoćnih znakova slušaocu. U okviru doma važno je da se odstrani buka i ometajući faktori koji osobama sa teškoćama mogu komunikaciju učiniti teškom.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su jedni od najuobičajenijih posledica moždanog udara. Međutim imajući svest o određenim strategijama osoba može zaista poboljšati svoje šanse da bude razumena. Samo vodeći računa o sopstvenom disanju (da bi se poboljšala jačina), korišćenju kraćih rečenica i naglašavanju ključnih reči, osoba može napraviti razliku u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacionih pomagala može takođe slušaocu dati signal i poboljšati razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i pruži vam savet u vezi asistivne komunikacije. Strategije uključuju:

• Vežbe mišića
• Vežbe disanja
• Kompenzatorne strategije (kao što je crtanje)
• Gestovi ili vizuelna podrška
• Azbučne table
• Hi-tech augmentativna/asistivna pomagala

Afazija

Sa Afazijom je često teže da se suočimo ili pomirimo kao i da primenimo efikasne strategije rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika ostaće trajan problem a izražavanje sopstvenih potreba biće isto toliko teško. Kod ovih osoba sa ozbiljnim problemima važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstva koja im mogu pomoći u izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od oblasti mozga koja je oštećena i svaka od njih se ispoljava različitim simptomima:

• Globalna afazija podrazumeva postojanje deficita mnogih kognitivnih funkcija, govora, jezika i veština pismenosti.
• Teškoće sa izražavanjem
• Teškoće sa razumevanjem reči i jezika
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Postoje brojni terapijski pristupi u terapiji moždanog udara i cerebrovaskularnog insulta. Uspeh ovih pristupa u velikoj meri zavisi od težine udara, oblasti mozga koja je oštećenja i frekvencije i intenziteta terapije. Terapija može pomoći osobi da napravi određeni pomak ka normalnom funkcionisanju i/ili mu pružiti druge, kompenzatorne, strategije koje pomažu kod kognitivnih zadataka i komunikacije.

Disleksija i disgrafija kao posledica moždanog udara

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu nastati zbog moždanog udara i često su udružene sa afazijom. Teškoće sa čitanjem i pisanjem su ponekad teške oblasti za rad ali koristeći jednostavne strategije, druge ljude ili asistivne uređaje možemo pronaći nekoliko načina kojima se mogu zaobići teškoće sa čitanjem i pisanjem. Na primer, u slučaju da imate teškoće da zapamtite ono što ste tek pročitali, napišite poruku ili ključne reči na marginama sa olovkom ili rezimirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i preslušajte snimak sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoća sa pisanjem, dajte nekome da vam pregleda rad da bi video da li je ispravan i ima li smisla.

Adaptacija vašeg doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon moždanog udara

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon moždanog udara zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu da biste komunikaciju učinili lakšom. To može podrazumevati jednostavne stvari kao što su upotreba kalendara i vizuelnih pomagala za podsećanje i vođenje i eliminacija pozadinske buke u toku komunikacije. Mi kao komunikatori moramo da vodimo računa o svojim veštinama komunikacije. To znači da treba da budemo okrenuti licem prema osobi kojoj se obraćamo, da govorimo jasno, da uprostimo jezik ukoliko osoba ima teškoća sa razumevanjem kao i da osobi damo dovoljno vremena da informaciju obradi i odgovori nam.

Asistivna komunikacija i asistivna tehnologija

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji podrazumeva asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale nov način komunikacije za mnoge osobe. Asistivni uređaji ne moraju biti skupi ili elektronski. Oni mogu biti lo-tech (kartice sa slikama, knjige za komunikaciju, tabla sa slovima) a često je jednostavnija, lo-tech varijanta i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njegovog poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je poboljšanje komunikacije i samostalnosti.

Neke osobe sa moždanim udarom mogu imati koristi od uređaja za asistivnu komunikaciju. Lo-tech opcija može uključiti vizuelne knjige za komunikaciju, E-tran okvire i azbučne table. Hi-tech opcije mogu uključiti mašine za komunikaciju sa produkcijom glasa, kojima se pristupa putem prekidača ili pogledom ili komunikacijske softvere instalirane na tablet ili laptop.

Чланак Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prekidači/ tasteri za AAC
Postoji nekoliko različitih dizajna prekidača koji omogućavaju različite načine pristupanja uređaju. Prekidači mogu biti pozicionirani u bilo kojoj vrsti položaja i mogu se aktivirati na različite načine. Prekidači se mogu pritiskati, obarati ili duvati da bi se aktivirali, a neki čak mogu biti aktivirani i malim pokretima kao što je treptanje.

Primer skeniranja i aktiviranja:
Ognjen ima cerebralnu paralizu. On je neverbalan i ima ozbiljne motorne teškoće, ali je njegova inteligencija normalna i on može da čita i piše. Određen mu je laptop koji ima sofvere za skeniranje i prepoznavanje reči koji je povezan za prekidač putem njegovog kolena zato što on nije u stanju da kuca. Ognjen se fokusira na tastaturu na ekranu kompjutera koji skenira svaku liniju sa slovima. Ognjen želi da napiše “Ćao” tako da čeka da njegov sofver skenira liniju slova koja sadrži slovo ć i onda aktivira prekidač kolenom. Softver potom počinje da skenira duž linije i kada dođe do slovać Ognjen stiska prekidač i slovo ć se pojavljuje u njegovoom polju za dijalog. Ogi takođe ima i predviđanje teksta tako da se lista uobičajenih reči koje počinju slovom ć pojavljuje na ekranu omogućavajući mu da pristupi celoj reči bez potrebe da otkucava svako slovo ponaosob. reč ćao je jedna od reči koja se prikazala, tako da joj Ogi pristupa putem skeniranja i prekidača i njegova mašina izgovara “ĆAO”. Iako ovo deluje kao komplikovan proces (a može i biti sa nekim uređajoma) moderni softveri i prekidači omogućavaju korisnicima da pristupe rečima i frazama mnogo brže a mnogi redovni korisnici, kako se bolje upoznaju sa uređajem, postaju sve brži u pisanju poruka.

Miševi – Neke osobe sa fizičkim teškoćama imaju teškoće sa upotrebom miša. Ipak postoje adaptirani miševi, rolerbol miševi i džojstik miševi koji omogućavaju korisnicima pristup mašinama i softverima. Postoje takođe miševi koji se kontrolišu usnama a klikovi se izvode duvanjem ili sisanjem male slamčice. To omogućava osobama sa fizičkim teškoćama da pristupe svom kompjuteru.

Uređaji za komunikaciju

Postoji širok raspon mašina za komunikaciju koje proizvode glas, od vrlo jednostavnih opcija sa nekoliko izgovorenih poruka pa do mašina tipa kompjutera koje nude hiljade reči i fraza, slika, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer. Tim mašinama može se pristupati direktno a neke omogućavaju i pristup putem prekidača.

Jednostavni uređaji – ovi uređaji imaju ograničenu količinu opcija za komunikaciju. Oni mogu imati jedan ili nekoliko listova obojenih ikona, koji staju na prednji deo mašine. Listovi mogu biti menjani ili adaptirani da bi odgovarali potrebama korisnika. Broj ikona može da varira od dve pa naviše. Ovi uređaji su ograničeni količinom komunikacijskih opcija koje nude, ali mogu biti idealni za malo dete ili odraslog sa teškoćama sa učenjem da saopšte mnoge osnovne potrebe ili tema konverzacije. Ovim mašinama se obično pristupa direktno pritiskanjem izabrane ikone i emitovanjem snimljene poruke.
Napredniji uređaji – ovakvi uređaji mogu varirati po složenosti ali verovatno imaju LCD ekran, omogućavaju pristup skeniranjem i prekidačem, poseduju mnogo opcija za komunikaciju i dozvoljavaju da se lako dodaju nove opcije. Neki uređaji zahtevaju da otkucate pisanu poruku, drugi da pristupite seriji ikona da biste proizveli reči i rečenice. Oni svi proizvode govorni autput. Neki od ovih uređaja takođe imaju funkcije kao što su sviranje muzike, pristup interntu i daljinski upravljač za okruženje.

Softver za AAC

Iako softver sam po sebi nije uređaj, uključili smo ga zbog toga što softver može biti instaliran u kompjuter sa ciljem pospešivanja komunikacije i dostupnosti. Neki softveri proizvode govorni autput, omogućavaju predviđanje reči dok se kuca ili olakšavaju osobi navigaciju po svom PC-ju. Drugi softveri, kao što je glasovno aktivirano kucanje, mogu se koristiti kod osoba sa fizičkim ograničenjima. Većina standardnih kompjutera ima opcije dostupnosti (Accessibility Options) koje omogućavaju brojne funkcije olakšavanja pristupa osobama sa fizičkim i/ili senzornim oštećenjima.

Pogledom za AAC
Najsavremenija tehnologija za olakšavanje pristupa tehnologiji je skeniranje okom. Ovo funkcioniše tako što postoji mala kamera na vrhu VDU ekrana koja prati pokrete vašeg oka. Korisnikovo oko je kalibrirano sa ekranom i onda pokreti njegovih očiju odgovaraju pomeranju kursora. Korisnik pomera kursor po ekranu pomerajući svoje oko a kada drži kursor mirno na ajtemu to je ekvivalentno kliku mišem. Upotrebom ovog sistema osobe sa fizičkim ograničenjima mogu pristupiti kompjuteru, otkucati poruku i aktivirati govorni autput. Ova tehnologija nije idealna za svakoga, i osoba mora da ima dobru kontrolu glave i dobre veštine pažnje. Ipak, za neke osobe sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima ona funkcioniše izuzetno dobro i omogućava im da komuniciraju, pišu i kontrolišu svoje okruženje.

Чланак Hi-tech komunikacioni uređaji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Pružanje dobrog modela

Чланак Pružanje dobrog govorno-jezičkog modela се појављује прво на Logopedilište Beograd.