Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:

Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.

Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.

Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd. Oni od nas koji su bliski rod ili prijatelj osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti svesni svojih veština komunikacije i prilagoiti ih u skladu sa potrebama:

• Govorite licem okrenuti slušaocu – dobra komunikacija je obično olakšana okretanjem prema slušaocu i bivanjem na istom nivou očiju sa njim.
• Ugasite TV ili radio i zatvorite prozor ako je napolju bučno
• Postarajte se da soba bude dobro osvetljena
• Nemojte govoriti previše brzo ali ni previše sporo
• Ukoliko dajete dugačko uputstvo, podelite ga na manje delove rezimirajući na kraju
• Budite strpljivi i dajte osobi dosta vremena da odgovori
• Pokušajte da prepoznate kada je osoba umorna i ne želi da govori

Чланак Prilagođavanje neurološkom oboljenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

1. Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
2. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
3. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
4. Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
5. Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
6. Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
7. Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
8. Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
9. Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
10. Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem,  smanjenjem pozadinske buke itd.
11. Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
12. Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
13. Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
14. Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
15. Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
16. Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
17. Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
18. Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
19. Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
20. Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
21. Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za  svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijete dijagnozu progresivnog neurološkog oboljenja važno je da znate koje usluge i profesionalnu pomoć imate na raspolaganju. Vaš doktor ili lokalna grupa porške bi trebalo a vas obaveste o uslugama koje će vam biti potrebne.

Govorno jezička terapija bi trebalo da se usmeri na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, plan komunikacije, asistivnu komunikaciju, kognitivne veštine, veštine pamćenja, socijalne veštine i čitanje i pisanje.

Okupaciona terapija će se usmeriti na neke veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom zbog mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen zbog vaših problema sa mišićima, ravnotežom, hodom ili načinom kretanja.

Uporedo sa posetama doktoru trebalo bi da vas poseti medicinska sestra, da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Psiholog može biti potreban, da poradi sa vama i vašom porodicom na pitanjima vezanim za depresiju i tugovanje.

Dijetetičar može biti uključen da vam pomogne oko ishrane i hranjenja.

Mogu postojati i drugi lekari ili specijalisti koji će vas pregledati vezano za vaše individualne teškoće.

Grupe podrške su često neprocenjiv izvor saveta, podrške i informacija vezanih za vaše stanje.

Чланак Uključivanje profesionalaca nakon dobijanja dijagnoze progresivnog neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri kojem kapacitet deteta da komunicira prikladno u određenoj situaciji nije usklađen sa zahtevima koje dete sebi postavlja, zahtevima okoline i njegovoj sposobnosti da koristi govor i jezik.

Govorna netečnost može izazvati anksioznost, napetost, stres, sramotu i osećaj „gubitka kontrole“ tokom govora. Emocionalno stanje osobe koja muca je često najozbiljnija posledica poremećaja. Te emocije izazivaju anksioznost koja sama po sebi pogoršava mucanje. Osoba koja muca takođe može razviti i sekundarna ponašanja kao što su pokreti tela (takođe poznati kao prateći pokreti) ili strategije izbegavanja. Ti fizički pokreti mogu se manifestovati kao gubitak kontakta očima, treptanja očima, klimanje glavom, tapkanje rukom, ubacivanje starter zvukova kao – um, a, znaš, pa. Sekundarna ponašanja takođe opisuju strategije izbegavanja kao što je izbegavanje specifičnih reči, ljudi ili situacija koje osobe smatraju teškim. Neke osobe koje mucaju postaju toliko uspešne u korišćenju strategija izbegavanja da pokazuju samo malo primarnih znakova mucanja. Ipak, oni konstantno teško rade na izbegavanju određenih reči i/ili situacija.

Ako se govorna netečnost ne povuče spontano tokom detinjstva i ostavi se netretirana, verovatno će  nastaviti da bude prisutna i u odraslom dobu uzrokujući da osoba doživljava stid i samosvest kada komunicira. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Mnoga deca zamuckuju jedan određeni vremenski period kada se njihov rani govor i jezik razvijaju, tako da roditelji ne treba da se preterano uznemiravaju ako čuju da njihovo malo dete zamuckuje. Ipak, ima puno stvari koje kao roditelji i staratelji možemo uraditi da olakšamo svojoj deci tečan govor i smanjimo rizik da se njihovo zamuckivanje pogorša.

Roditelji mogu promeniti svoju komunikaciju i opšte komunikativno okruženje da bi ga učinili jednostavnijim za dete. Ukoliko ste zabrinuti da vaše dete možda razvija mucanje i zahteva tretman, posetite logopeda za procenu i savet.

Чланак Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Traumatska povreda mozga ili povreda glave može izazvati oštećenje mozga koje može proizvesti i kratkotrajne i dugoročne teškoće sa komunikacijom i kognitivnim funkcionisanjem. Povreda ove vrste može nastati ili usled delovanja spoljne sile ili usled unutrašnjeg događaja kao što je moždani udar, tumor ili oboljenje.

Povreda glave ili mozga obično nastaje nakon niza štetnih događaja. Tu je početna trauma koja izaziva direktnu štetu mozgu a potom u minutima nakon same traume može doći do daljeg povređivanja usled krvarenja, pravljenja modrica ili otoka. Zavisno od težine povrede, početni simptomi mogu varirati od potresa mozga do kome. Mnogi ljudi nisu svesni da je potres mozga ustvari povreda mozga i da može imati posledice koje traju nekoliko nedelja. Nekoliko potresa mozga tokom oređenog perioda vremena može dovesti do dugoročnih teškoća.

Simptomi traumatske povrede mozga

Povreda mozga može imati ogromne dalekosežne efekte na zdravlje i blagostanje pojedinca. Što se tiče kognitivnog funkcionisanja postoje brojni simptomi koji su uobičajeni nakon povrede mozga:

• Motorne teškoće
• Kognitivne teškoće
• Zamor i umor
• Teškoće sa pamćenjem
• Teškoće u komunikaciji – govor i jezik
• Socijalne veštine i socijalna upotreba jezika
• Egzekutivne funkcije – veštine planiranja i započinjanja zadataka
• Veštine pažnje
• Ponašanje – neprikladno ponašanje, socijalne veštine, ljutnja, depresija itd.
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Prilikom tretmana i rehabilitacije treba zauzeti holistički pristup, sa timom stručnjaka koji pružaju širok raspon usluga i terapija. Timski pristup je važan zato što određeni ciljevi neće moći da budu dostignuti bez ekspertize nekoliko ljudi. Iako oporavak može biti spor proces, moguće je uvesti mnoge strategije da bi se olakšale komunikacija i svakonevne životne veštine.

Dugoročni izgledi

Nakon povrede mozga vaš mozak će se donekle spontano oporaviti ali često će vam ostati neke rezidualne ili čak ozbiljne teškoće. Veliki deo rehabilitacije biće usmeren na prilagođavanje vašeg okruženja i vaše komunikacije. Logopedilište vam pruža mnogo jenostavnih strategija koje možete koristiti da biste olakšali komunikaciju i dnevne kognitivne zadatke da biste mogli da vodite ispunjen, aktivan i samostalan život.

Чланак Traumatske povrede mozga TPM се појављује прво на Logopedilište Beograd.