Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:

• Ne mogu da čitam ili pišem tekst
• Ne mogu da razumem tekst
• Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše
• Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao
• Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu.
• Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim

Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja koje ste imali pre traumatske povrede mozga, moguće je da čitanje i pisanje učinite lakšim upotrebom nekih drugih strategija. Na primer, napišite zabelešku ili ključne reči na margini sa olovkom ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon pa ih onda preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri vaš rad da vidi da li je tačno napisan i da li ima smisla.

Чланак Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon traumatske povrede mozga, koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u okruženju vašeg doma koje će vam pomoći da komunicirate i nosite se sa svojim svakodnevnim zadacima. Tretman, rehabilitacija i oporavak mogu biti spori, ali vam može pomoći korišćenje jednostavnih stvari kao što su izbacivanje pozadinske buke kada komunicirate, upotreba kalendara ili stavljanje lepljivih papirića sa porukama na frižider da vas podseti na sastanake.
Ostali ljudi u vašem domu mogu pomoći tako što će se i sami truditi da koriste bolje veštine komunikacije govoreći vam lice u lice, ne govoreći previše brzo i dajući vam dovoljno vremena da odgovorite.

Dugoročna perspektiva
Vaš mozak će doživeti određeni stepen spontanog oporavka nakon povrede mozga ali često će vam ostati neke rezidualne ili čak ozbiljne teškoće kao posledice vaše povrede. Veliki deo rehabilitacije biće usmeren na prilagođavanje okruženja i vaše komunikacije. Upotrebom mnogih jednostavnih strategija mogu vam se olakšati svakodnevni kognitivni zadaci i komunikacija i time vam se omogućiti da živite ispunjen, aktivan i samostalan život.

Чланак Prilagođavanje nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kako se nositi sa umorom nakon traumatske povrede mozga

Zamor i prezasićenost su veoma česti simptomi nakon traumatske povrede mozga. Ukoliko ne vodite računa o kontroli zamora nakon traumatske povrede mozga možete umanjiti uspeh u dostizanu bilo kojeg drugog cilja i vaš oporavak će biti sporiji. Ukoliko uspete da upravljate zamorom stvarate osnovu da se posvetite drugim problemima i olakšate rehabilitaciju i tretman. Teškoće sa spavanjem su čest rezultat povrede mozga i to može značiti da morate ili puno da spavate ili pak da, kada legnete u krevet, ne možete da zaspite. Postoji nekoliko strategija za pomoć sa umorom:

• Utvrdite rutinu za spavanje u određeno vreme svake noći.
• Izbegavajte kasno noću hranu ili pića kao što je kafa koja utiču na spavanje.
• Zakažite odmore mozga tokom dana. To može uključiti popodnevnu dremku.
• Kada se osećate umorno izbegavajte teške zadatke.

Чланак Prezasićenost i zamor nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Različiti tipovi veština pažnje

Postoje različiti tipovi veština pažnje:

• Održavanje pažnje – ova veština je neophodna da bi se pažnja održala tokom određenog vremenskog perioda da bi se završio neki zadatak.
• Selektivna pažnja – ova veština nam omogućava da obraćamo pažnu na nešto a da nas pri tom pozadinska buka ili pokreti ne mogu lako omesti.
• Prebacivanje pažnje – ova veština nam omogućava da se prebacujemo između 2 aktivnosti a ne samo da se usmerimo na jednu a zaboravimo na drugu.
• Podeljena pažnja – ova veština nam omogućava da podelimo pažnju između 2 zadatka npr. vožnje i pričanja u isto vreme.

Teškoće sa pažnjom imaju uticaj na komunikaciju i svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja ili kuvanje. Osobe sa problemima pažnje mogu se dovesti u opasnost ukoliko se upuste u aktivnost kao što je vožnja posebno ukoliko takođe pate i od zamora. Pažnja takođe utiče na veštine komunikacije zato što osobe sa povredom mozga imaju teškoća u tome da paze tokom konverzacija i obrade informacija.

Tretman i rehabilitacija veština pažnje mogu biti usmereni na implementaciju strategija koje možete koristiti da olakšate pažnju i koncentraciju kao što su praćenje zamora, pokušavanje da ne radimo više stvari od jednom i da eliminišemo ometajuće faktore ukoliko sa nekim razgovaramo. Logoped može uvesti ove strategije da bi olakšao oporavak.

Чланак Veštine pažnje i traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Promena u socijalnim veštinama i ponašanju može biti simptom stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave. Ponašanje može postati ekstremno tako da osoba postaje nasilna ili se ponaša vrlo nepristojno i neprikladno. Osoba može imati teškoća u održavanju prethodnih veza i osobe koje su ih dobro poznavale mogu misliti da se njihova ličnost promenila.

Osobe sa povredom mozga mogu takođe zaboravljati društvene norme i kako se prikladno ponaša u određenim situacijama. Logoped može pomoći u nekim od ovih situacija, posebno sa ponašanjem i socijalnim veštinama vezanim za komunikaciju. Ipak, ukoliko su prisutni ozbiljniji problemi u ponašanju i njihov uticaj na blisko okruženje osobe sa traumatskom povredom mozga, treba uključiti kliničkog psihologa.

Iako se većina ljudi oporavi od stečene povrede mozga, često im ostaju trajne posledice. Tretman često uključuje implementaciju strategija za prevazilaženje tih teškoća. Logoped može obezbediti strategije za olakšavanje rehabilitacije i oporavka vezanog za socijalne veštine i komunikaciju.

Чланак Socijalne veštine i ponašanje nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Traumatska povreda mozga ili povreda glave može izazvati oštećenje mozga koje može proizvesti i kratkotrajne i dugoročne teškoće sa komunikacijom i kognitivnim funkcionisanjem. Povreda ove vrste može nastati ili usled delovanja spoljne sile ili usled unutrašnjeg događaja kao što je moždani udar, tumor ili oboljenje.

Povreda glave ili mozga obično nastaje nakon niza štetnih događaja. Tu je početna trauma koja izaziva direktnu štetu mozgu a potom u minutima nakon same traume može doći do daljeg povređivanja usled krvarenja, pravljenja modrica ili otoka. Zavisno od težine povrede, početni simptomi mogu varirati od potresa mozga do kome. Mnogi ljudi nisu svesni da je potres mozga ustvari povreda mozga i da može imati posledice koje traju nekoliko nedelja. Nekoliko potresa mozga tokom oređenog perioda vremena može dovesti do dugoročnih teškoća.

Simptomi traumatske povrede mozga

Povreda mozga može imati ogromne dalekosežne efekte na zdravlje i blagostanje pojedinca. Što se tiče kognitivnog funkcionisanja postoje brojni simptomi koji su uobičajeni nakon povrede mozga:

• Motorne teškoće
• Kognitivne teškoće
• Zamor i umor
• Teškoće sa pamćenjem
• Teškoće u komunikaciji – govor i jezik
• Socijalne veštine i socijalna upotreba jezika
• Egzekutivne funkcije – veštine planiranja i započinjanja zadataka
• Veštine pažnje
• Ponašanje – neprikladno ponašanje, socijalne veštine, ljutnja, depresija itd.
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Prilikom tretmana i rehabilitacije treba zauzeti holistički pristup, sa timom stručnjaka koji pružaju širok raspon usluga i terapija. Timski pristup je važan zato što određeni ciljevi neće moći da budu dostignuti bez ekspertize nekoliko ljudi. Iako oporavak može biti spor proces, moguće je uvesti mnoge strategije da bi se olakšale komunikacija i svakonevne životne veštine.

Dugoročni izgledi

Nakon povrede mozga vaš mozak će se donekle spontano oporaviti ali često će vam ostati neke rezidualne ili čak ozbiljne teškoće. Veliki deo rehabilitacije biće usmeren na prilagođavanje vašeg okruženja i vaše komunikacije. Logopedilište vam pruža mnogo jenostavnih strategija koje možete koristiti da biste olakšali komunikaciju i dnevne kognitivne zadatke da biste mogli da vodite ispunjen, aktivan i samostalan život.

Чланак Traumatske povrede mozga TPM се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Egzekutivne funkcije i završavanje zadatka
Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka:

• Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti
• Inicijacija – započinjanje aktivnosti
• Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju
• Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada
• Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka.

Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati ih i istrajati u izvođenju a dok se sve to dešava paralelno moramo da pratimo i po potrebi prilagođavamo radnje koje izvodimo. Većina nas obavlja ove stvari bez puno razmišljanja i planiranja. Za osobu sa povredom mozga ovo je mnogo teže. Osoba koja ima oštećenje mozga možda čak neće moći ni da započne izvođenje zadatka. Oni neće moći da započnu pranje veša čak i kada stoje ispred gomile prljavog veša ili da krenu u prodavnicu čak i kada vide da je frižider prazan. Ovi signali neće pokrenuti procese u mozgu koji bi započeli izvođenje plana tih aktivnosti.
Osobe sa stečenom povredom mozga mogu započeti neku aktivnost ali da prethodno nisu promislili o njoj, tako da prave greške. Prost primer bi bio odlazak u kupovinu a da niste poneli novčanik ili spisak stvari koje treba da kupite. Iako se to može dogoditi svakome, redovnije se dešava ukoliko imate povredu mozga. Neke osobe povređenog mozga ne uče iz sopstvenih grešaka tako da nastavljaju da prave iste greške svaki put kada pokušaju da urade neki zadatak.
Ono što se takođe može desiti je da osobi sa povredom mozga nedostaje uvid u sopstvene mogućnosti da neki zadatak izvede, čak i kada im drugi ljudi daju pozitivne predloge.
Rehabilitacija i tretman često uključuju sprovođenje strategija i sistema koji će nam pomoći sa našim teškoćama u egzekutivnom funkcionisanju.

• Dnevni planeri i organizatori
• Informacioni centar u kući – oglasna tabla, kalendari itd.
• Svaki dan odvojiti vreme za planiranje
• Korišćenje tajmera i diktafona za podsećanje
• Upotreba čeklista korak po korak

Egzekutivno funkcionisanje i regulacija mišljenja i ponašanja
Egzekutivne funkcije takođe imaju i drugu svrhu. One nam pomažu da kontrolišemo svoje ponašanje i da reagujemo i ponašamo se prikladno. Teškoće sa samoregulacijom mogu voditi ka impulsivnom ponašanju ili verbalizacijama i mogu se ispoljiti na nekoliko načina:

• Davanje neprikladnih primedbi ili izjava
• Biti grub (neprijatan)
• Dominiranje konverzacijom
• Kontinuirano pričanje o nekoj temi
• Nesposobnost da se drži teme razgovora

Uz pomoć logopeda neke osobe sa povredom mozga vežbom mogu naučiti da hvataju slušaočeve reakcije ili izraze lica koji im signaliziraju da prave greške u komunikaciji. Oporavak od povrede mozga može značiti ponovno učenje prikladnog reagovanja na određene izraze lica npr. ako ja kažem nešto i moj sagovornik izgleda šokirano, možda sam rekao pogrešnu stvar.

Чланак Egzekutivno funkcionisanje (planiranje i inicijacija zadataka) nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.