Razlozi koji dovode do teškoća sa govorom u odraslom dobu:

Nezgoda i povreda

Mnoge odrasle osobe u nekoj nesreći oštete svoj mozak ili govorne mišiće.  Ponekad se posledice tih oštećenja same po sebi isprave ali čeće je slučaj da im ostaju dugoročne negativne posledice.

Bolest

Određene bolesti zbog degeneracije mišićnih ili moždanih ćelija mogu izazvati teškoće sa govorom. Ali i tada često postoji mnogo strategija koje možete isprobati u cilju poboljšanja komunikacije.

Artikulacione teškoće

„Oduvek sam imao problema sa govorom“ – neke odrasle osobe imaju teškoća sa govorom još od detinjstva ali im to nije predstavljalo problem dok nisu stigli do odraslog doba. Neki ljudi to opisuju kao „govorna mana“, „govorni problem“ ili „problem sa izgovorom“. Teškoće sa govorom koje su prisutne još od malena su jako učvršćene tako da ih ponekad može biti teško promeniti. Ukoliko promena nije moguća i ukoliko vaš logoped ne može da „reši“ problem, možda će ipak moći da pronađe neke alternativne strategije koje vam mogu pomoći.

Dizartrija

Ovo je motorički govorni problem uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može pogoditi jedan ili više govornih podsistema – disanje, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome slične dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima izraženosti u zavisnosti od lokalizacije i ozbiljnosti oštećenja mozga. Produkcija govornih glasova može biti veoma otežana a u nekim slučajevima čak i potpuno onemogućena. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dalje, teškoće se mogu javiti ukoliko je i disanje pogođeno obzirom da pluća obezbeđuju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili nategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije. Postoje različiti tipovi dizartrije  zavisno od predela i tipa moždanog oštećenja. Tretman dizartrije sprovodi logoped koji u njega uključuje ojačavanje ili opuštanje govorne muskulature, upotrebu kompenzatornih tehnika ili uvođenje asistivnih komunikacijskih strategija ili uređaja.

Disfluentnost (brzopletost ili mucanje)

Mucanje ima ogroman uticaj na život odraslih osoba koji se sa njime bore.

Glas

Mnogi odrasli iz različitih razloga doživljavaju probleme sa glasom. Logopedilište ima odeljak posvećen problemima sa glasom kod odraslih sa informacijama, savetima za negu glasa i idejama kako da poboljšate glas.

Asistivna tehnologija (AAC)

Postoji mnogo Hi-tech i low-tech uređaja za asistivnu komunikaciju koji mogu pomoći sa mnogobrojnim teškoćama komunikacije. Ukoliko imate govorni problem i teško vam je da vas drugi razumeju, možda ćete otkriti da vam asistivni uređaj može pomoći. Napretkom tehnologije dolazi do ogromnog napretka u ovoj oblasti komunikacije i komunikacijskih teškoča. Upoteba uređaja za asistivnu komunikaciju je deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je posvećen komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se fokusiramo na svaki modalitet koji se može upotrebiti da bi se olakšala komunikacija.

Opšti saveti da učinite govor razumljivijim

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi u svakodnevnom životu da biste doprineli da budete jasniji i lakši za razumevanje.

• Gledajte u osobu kojoj govorite
• Izbegavajte komuniciranje u bučnom okruženju ili okruženju sa puno ometajućih faktora
• Nemojte govoriti previše brzo
• Gledajte napred, ne dole, dok govorite
• Koristite gestove i izraze lica da počate svoju poruku
• Koristite pluća i dišite iz dijafragme kada govorite da biste dali glasu više snage
• Poštujte pravila konverzacije kao što su naizmeničnost i držanje teme razgovora
• Ukoliko zaista imate problem da vas drugi razumeju, istražite druge oblike komunikacije kao što je pisanje vaše poruke, pevušenje ili upotreba elektronskog uređaja da govori umesto vas.

Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog govora ili glasa posetite logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Govorne teškoće kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Чланак Strukturalne abnormalnosti koje utiču na govor се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Чланак Dečija dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe imaju teškoće ili poremećaje glasa. Problemi sa glasom (disfonija) mogu se javiti iz više razloga:

• Zloupotreba galasa
• Stres može dovesti do teškoća sa glasom
• Povreda ili bolest koja pogađa bilo koji deo vokalnog aparata
• Bolest ili oboljenje larinksa i/ili laringektomija

Problemi sa glasom mogu uticati na život na različite načine uključujući napredovanje u karijeri, vezama i pouzdanju. Mnoge stvari koje će imati pozitivan uticaj na vaš glas mogu se uraditi sa govornom terapijom i promenom životnog stila.

Kako glas funkcioniše?

Pre nego što počnemo priču o tome šta se može uraditi da bismo popravili ili olakšali glas pogledajmo kako on nastaje. Jednostavno rečeno, glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena) kada želimo da proizvedemo glas. Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd. Promena visine postiže se promenom mase, dužine i napetosti glasnica tj. ako stvaramo glas ”iiiii” a potom “aaaaa” vazduh prolazi kroz vaše glasnice koje su drugačije napetosti i dužine (a i vaš jezik takođe pomaže da se oblikuje zvuk). Zvuk stvoren u larinksu će putovati u oralnu šupljinu i vaš jezik, obrazi i usne će zauzeti određene pozicije da artikulišu zvuk pravilno. Kada stvaramo bezvučne glasove (“sss”, “fff”) naše glasnice su raširene (abdukovane) a kada stvaramo zvučne glasove (“aaa”, “mmm” itd.) naše glasnice se spajaju (adukovane su).

Ukoliko ste zabrinuti za svoj glas, posetite kvalifikovanog logopeda u cilju procene i govorne terapije.

Terapija i tretman problema sa glasom (disfonija)

Tretman glasa

Postoji mnogo načina i terapijskih vežbi ili vrsta tretmana kojima možemo da se nosimo i/ili izbegnemo probleme sa glasom (disfonija).

Izbegavajte pogrešnu upotrebu i zloupotrebu glasa

Često, rešavanje problema sa glasom nastalih pogrešnom upotrebom glasa zahteva od osobe samo da promeni svoj stil života i izbegava određene aktivnosti. Takođe, može uključiti i učenje tehnika relaksacije i menjanja načina na koji koristimo svoj glas. Da bismo promenili način na koji koristimo glas, moramo se usredsrediti na način disanja tako da pluća obavljaju posao a ne larinks. Kvalifikovani logoped će moći da vas provede kroz relevantne vežbe. Ukoliko terapija ne može da reši problem, bira se hirurška intervencija kojom će se ukloniti izraštaji kao što su čvorić ili cista. Ipak, iako operacija često ima uspešan ishod, važno je znati da ukoliko ne rešite problem koji je izazvao poremećaj glasa, velika je verovatnoća da će se on ponovo javiti.

Suočavanje sa povredom

Od stepena povrede zavisi koliko će vam se glas poboljšati. Paraliza glasnica je jedna moguća posledica povrede a može se takođe javiti i kada je osoba imala endotrahealnu intubaciju nakon kome ili operacije. Kada je jedna glasnica povređena ili paralizovana, operacija ponekad može popraviti glas. Paralizovana glasnica može se „nadograditi“ sa drugom supstancom kao što je teflon, kolagen ili telesna masnoća i time se smanjuje prostor između dve glasnice omogućavajući glasnici koja radi da se susretne sa paralizovanom glasnicom. Alternativno, operacija kojom se paralizovana glasnica gura bliže centru larinksa može biti izvedena. Glasnica koja radi onda može napraviti bolji kontakt sa paralizovanom glasnicom i glas je poboljšan. Tretman takođe uključuje govornu terapiju nakon hirurške intervencije.

Suočavanje sa bolešću

Kao i kod povrede, zavisi od prirode i težine bolesti. Tretman može uključiti fizikalnu terapiju, govornu terapiju i/ili moguću operaciju.

Suočavanje sa laringektomijom

Stepen gubitka glasa zavisi od veličine odstranjenog dela larinksa, ali vrlo je verovatno da će bez obzira na veličinu odstranjenog dela postojati teškoće sa glasom nakon operacije. Za mnoge će to biti potpun gubitak glasa. Ipak, proteklih godina izvođene su određene operacije koje su dale laringektomiranim pacijentima novu nadu. 1998 je u Klivlendu izvedena prva uspešna transplantacija larinksa a neki pacijenti uspešno koriste uređaje  kao što su elektronski larinks ili veštački larinks. Drugi pacijenti ovladaju ezofagealnim govorom ili imaju traheoezofagealnu punkturu koja im omogućava da lakše proizvode ezofagealni govor. Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog glasa posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i govorne terapije.

Vodite računa o svojim glasovima – zdrav glas

Kao što smo napomenuli u prvom delu, ukoliko imate promukao ili nezdrav glas to je često simptom nezdrave osobe. Stil života igra ogromnu ulogu u zdravlju vašeg glasa, tako da pokušajte da pratite nekoliko jednostavnih pravila:

Dišite ispravno – dišite iz dijafragme i uzmite dubok udah pre nego što govorite. Nemojte neprekidno govoriti dok ne ostanete bez vazduha. Ako dišete plitko (iz grudi a ne iz stomaka), ne koristite pravilno dah za govor i ne obezbeđujete dovoljno snage za govor koliko biste mogli.

Pazite na dobro držanje – Dobar stav će vam pomoći sa tehnikom disanja

Budite hidrirani – Pijte dosta vode kontinuirano tokom dana. Izbegavajte previše kafeiniranih pića ili previše alkohola.

Pokušajte da se opustite – ogroman uzrok problema sa glasom je stres. Preterana napetost će uticati na vaše držanje, disanje i mišiće grla i vrata što utiče na vaš glas. Ukoliko imate problema sa glasom, nađite svaki dan vremena za opuštanje.

Pokušajte da izbegavate pročišćavanje grla ili šaputanje – mnogi ljudi sa teškoćama glasa osećaju potrebu da konstantno „pročišćavaju“ grlo i često to rade nesvesno i ne razmišljajući o tome. „Pročišćavanje“ grla može zaista pogoršati teškoće sa glasom. Neki predlažu ili da izvodite jako gutanje ili da uzmete gutljaj vode umesto da pročišćavate grlo. Nasuprot verovanju mnogih, šaputanje nije dobro za zaštitu glasa, zato što glasnice moraju još jače da rade kada šapućemo.

Prestanite da pušite – pokušajte da prestanete ili smanjite pušenje jer dim prolazi direktno preko glasnica. Pušenje može uzrokovati respiratorne bolesti, laringealni kancer i druge zdravstvene probleme koji mogu uticati na glas.

Svest o zanimanju – da li vaš posao uključuje dosta pričanja? Osim promene posla, postoji mnogo stvari koje možete uraditi da pomognete zaštiti svog glasa. Pijte dosta voda i dišite iz dijafragme pre nego što govorite. Pokušavajte da izbegnete govor ili vikanje onda kada to nije apsolutno neophodno i pronađite vreme dana kada ćete se opustiti. Ukoliko vaša profesija uključuje disanje u prašini i/ili isparenjima, pokušajte da pronađete način da se tome što manje izlažete.

Da li uzimate lekove? – imajte u vidu da određeni lekovi kao što su inhalatori mogu da prekriju farinks i glasnice, isušujući ih. Jedan od načina da se ovo prebrodi je da ostanete hidrirani i pijete puno vode. Razgovarajte sa doktorom ukoliko osećate da vaš lek možda utiče na vaš glas.

Da li patite od refluksa? – Ukoliko patite od refluksa noću to takođe može izazvati probleme sa glasom. Ukoliko mislite da to možda izaziva vaše probleme, idite kod doktora po odgovarajući lek.

Izbegavajte rad u okruženjima koja su zadimljena ili prašnjava

Brinite se o zdravlju i ishrani i izbegavajte aktivnosti u kojima naprežete svoj glas. Ukoliko nastavite da gubite glas ili je on kontinuirano promukao, idite kod doktora i tražite uput za ORL (uho, grlo i nos) specijalistu ili logopeda.

Чланак Problemi sa glasom kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Verbalna dispraksija ili apraksija često je povezana sa teškoćama na fonološkom nivou razvoja govora. Znaci verbalne dispraksije  ispoljavaju se onda kada dete ima vidljivih teškoća sa govorom, izgovara istu reč na različite načine, brka redosled glasova u reči ili reči u rečenici i ima lošu koordinaciju oralne muskulature što može dovesti do balavljenja ili neurednosti pri jelu. Govorna terapija može biti u formi artikulatornih drilova ili aktivnosti za razvoj fonološke svesti.  Artikulatorni drilovi pomažu ojačavanje veza od mozga do govornog aparata, dok terapija fonološke svesnosti pomaže deci da razviju svest o glasovima u reči, njihovih veza sa skladištem reči i motornih programa koji im pomažu da artikulišu reči.

Чланак Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

zabavne aktivnosti za bebu

Чланак Zabavne aktivnosti za bebu/dete koje ne govori се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.