Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna

Чланак Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna o smetnjama u učenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama.

„Napolju padaju sekire“.

“Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“

„Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom.

Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni.

To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo značenje mogu biti bukvalno shvaćeni. Upotreba apstraktnih koncepata kao što su npr. „Ja želim, ja verujem, ja zamišljam“ može takođe biti zbunjujuća za osobu sa autizmom, zato što oni govore o konceptima koji nisu vidljivi ili konkretni, već su to lična uverenja ili imaginarni koncepti.

Većina nas nauči da razume ovaj tip jezika i čak iako nismo ranije čuli neki izraz, možemo da prokljuvimo njegovo značenje iz konteksta u kojem je upotrebljen. Poučavanje autističnih ljudi metaforama može ponekad pomoći njihovom razumevanju ovih koncepata ali postoje hiljade primera metafora a često mi i sami smišljamo svoje metafore. Ipak, moguće je poučavati one koje su uobičajene tako da osoba sa autizmom može i da razume njihovo značenje i da ih sama koristi.

Važno je da budemo svesni sopstvenog jezika kada komuniciramo sa osobama sa autizmom. Moramo se uzdržavati od upotrebe sarkazma i apstraktnog jezika. Takođe moramo biti svesni da se stvari koje kažemo mogu razumeti bukvalno, pa zato treba pažljivo misliti pre nego što damo neki komentar ili nalog. Ukoliko kažemo da će se nešto kasnije dogoditi treba da budemo sigurni da će se to dogoditi. Ukoliko prenosimo poruku, moramo se pobrinuti da je jasna i nedvosmislena. Upotreba vizuelne podrške i socijalnih priča može pomoći osobama sa autizmom da razumeju jezik i zadatke kao i da im pomogne da se lakše nose sa promenama u rutini.

Чланак Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe iz različitih razloga imaju poremećaj učenja. Paralelno sa tim prisutne su i teškoće sa komunikacijom koje mogu biti govorne, jezičke ili teškoće sa socijalnim jezikom i ponašanjem. U svakom slučaju, bez obzira na stepen poremećaja u komunikaciji, velika je verovatnoća je da se mogu pronaći načini da se ona poboljša. Čak i kod odraslih osoba sa dubokim poremećajima postoje načini za podizanje nivoa komunikacije koji im mogu omogućiti da odgovaraju i prave izbore. (Često upotrebom pristupa totalne komunikacije)

Poremećaj učenja (još nazivan intelektualne teškoće ili mentalna retardacija)

Nesrećna istorija

Do skora je većina odraslih osoba sa poremećajem učenja bila institucionalizovana iako su neki pojedinci u tim institucijama verovatno bili sposobni da se, uz odgovarajuću minimalnu podršku, brinu o sebi. U mnogim zemljama širom sveta osobe sa poremećajem učenja se još uvek smeštaju u institucije.

Hvala Bogu, to se polako menja i mnogi odrasli sa ovom vrstom teškoća u svetu sada žive u okviru zajednice vodeći ispunjen i aktivan život. Postoji princip inkluzije i u zajednicama i u školama. To je veoma pozitivan korak napred. Za starije osobe doživotna institucionalizacija znači da će oni verovatno zahtevati trajnu negu i podršku. Za mlađe generacije postoji nova nada. Njima se pruža više mogućnosti u okviru škole a takođe imaju više mogućnosti i da se uključe u proces zapošljavanja kada dostignu odraslo doba. Odrasli sa poremećajem učenja sada imaju priliku da učestvuju u zajednici i daju pozitivan doprinos društvu.

Teškoće u komunikaciji

Mnoge odrasle osobe sa poremećajem učenja imaju spektar teškoća komunikacije (čak 50% u nekim istraživanjima). Te teškoće uključuju:

Razumevanje – ne razumevanje šta drugi govore i/ili ne razumevanje apstraktnijeg jezika

Izražavanje – nisu sposobni da izraze misli i osećanja ili su potpuno neverbalni.

Socijalne veštine – ne razumevanje socijalnih normi.

Ove teškoće mogu biti pogoršane senzornim problemima kao što su oštećenje vida ili sluha. Često osobe mogu imati nekoliko gore navedenih teškoća i imati globalni poremećaj komunikacije.

Još jedan aspekt koji je tesno povezan sa komunikacijom je ponašanje. Često problem sa komunikacijom koji imaju osobe sa teškoćama sa učenjem vodi do neprikladnog ili nepristojnog ponašanja. To se može desiti zato što osoba postaje frustrirana jer je ne razumeju ili ima teškoće da razume šta drugi žele da ona sama uradi.

Strategije i terapija za poboljšanje komunikacije

Pre nego što počnemo da posmatramo teškoće komunikacije kod drugih, prvo moramo bti svesni svoje sopstvene komunikacije. Mi verovatno doživljavamo sebe kao vešte komunikatore i samim tim smo u boljoj poziciji da prilagodimo svoju komunikaciju u cilju olakšavanja drugima. To znači da treba da imamo svest o nivou jezika koji koristimo i neophodnosti pružanja slušaocu dodatnih signala da bismo im pomogli u razumevanju. Kada je u pitanju komunikacija sa odraslom osobom koja ima teškoće sa učenjem, važno je uvesti strategije koje će vam pomoći da međusobno komunicirate. Za osobu sa autizmom možete koristiti vizuelne strategije, za osobu sa oštećenjem sluha možete koristiti znakove i voditi računa o okruženju (osvetljenje, pozadinska buka) a za osobu sa dubokim teškoćama sa učenjem možete koristiti referentne objekte. Svaka odrasla osoba je drugačija i ako radite sa većim brojem odraslih sa teškoćama sa učenjem važno je da imate strategije kako komunicirate sa svakim od njih ponaosob.

Ukoliko zauzmemo pristup totalne komunikacije, možemo uveliko poboljšati našu komunikaciju, komunikacijski potencijal pojedinca sa teškoćana sa učenjem i komunikacijsko okruženje uopšte.

Totalna komunikacija

Šta je totalna komunikacija?

To je holistički pogled na komunikaciju, koji često koristi širok raspon modaliteta ili čak izlaženja van okvira da bi se stvorio sistem komunikacije koji funkcioniše za datu osobu.

Druge definicije totalne komunikacije uključuju:

• Korišćenje svakog mogućeg sredstva za odašiljanje i/ili primanje poruke
• Stvaranje najboljeg načina za osobu da komunicira, optimizujući njegove veštine i umanjujući njegove teškoće.
• Veo koji pokriva sve aspekte sposobnosti pojedinca osiguravajući da osoba dobije pristup načinu komunikacije
• Olakšavanje i pomaganje svakoj osobi pružajući podršku i prilike da komuniciraju i budu uključeni i da ostvare svoj potencijal

Evo nekoliko primera modaliteta koji mogu biti korišćeni u pristupu totalne komunikacije. Ovo nije kompletna lista. Svaki pojedinac je različit a neki mogu koristiti spektar ovih modaliteta.

1. Signali dodirom – znakovi dodirom su način davanja slepim/gluvim osobama informacije o tome šta će da se dogodi.
2. Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije
3. Brajevo pismo – Ovaj sistem je osmislio Luis Braj 1821 i to je metod koji je u širokoj upotrebi za slepe ljude da čitaju i pišu.
4. Signali okruženja – To je opšti opis za mnoge signale koji su oko nas. Oni mogu uključiti slike, logoe, boje, buku i teksturu.
5. Izrazi lica, gestovi i govor tela – To su neki od očiglednijih primera neverbalne komunikacije ali su važni zato što nose tako mnogo značenja i mogu vrlo uspešno biti korišćeni od strane osoba sa teškoćama u komunikaciji.
6. Znakovni sistemi – Postoje mnogobrojni znakovni sistemi koji variraju prema stepenu složenosti.
7. Slike/ vizuelne strategije – Vizuelna podrška i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja.
8. Štampa – Štampane reči ili prepoznatljivi simboli mogu se koristiti kada druge forme komunikacije nisu uspešne.
9. Asistivna tehnologija/komunikacija (AAC) – asistivna tehnologija je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje koji su usmereni na olakšavanje komunikacije.
10. Govor, glas, jezik – Mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije još uvek mogu koristiti svoj glas i govor. Zapamtite da prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i pružite im dosta vremena da obrade informaciju
11. Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – Jedna od najnovijih  tehnologija je pristup kompjuteru ili komunikacijskoj mašini putem pogleda. Takođe usmeravanje pogleda može se efikasno koristiti i bez skupe tehnologije uz pomoć komunikacijskog partnera i E-TRAN okvira ili vizuelne podrške.

Totalna komunikacija obuhvata spektar različitih načina za komunikaciju, od kojih mnoge koristimo po ceo dan bez mnogo razmišljanja o njima (gestove, dodir, simbole okruženja itd.). Važnu stvar koju ovde treba napomenuti je da korišćenjem kombinacije različitih komunikacijskih modaliteta možete u velikoj meri pojačati efikasnost poruke. Govornik daje više signala da bi preneo poruku a slušalac će imati više signala koji će mu pomoći da tu poruku razume.

Asistivna tehnologija/ asistivna komunikacija (AAC)

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale način na koji mnoge osobe komuniciraju. Asistivni uređaji ne moraju a budu skupi ili elektronski, mogu biti i lo-tech (slikovne kartice ili E-Tran okviri npr.) Često je jednostavnija tj. lo-tech opcija bolja i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njihovih poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je da se olakša komunikacija i poveća samostalnost.

Asistivna tehnologija može biti velika olakšica za odrasle osobe sa teškoćama sa učenjem koja im pomaže da komuniciraju i razmenjuju informacije u raznim okruženjima. Asistivna tehnologija može se podeliti u 2 pod kategorije – hi-tech i lo-tech.

Hi–tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. To je skuplja varijanta ali to mogu biti veoma inteligentne mašine koje vam pružaju glasovni autput. Uređaji variraju od uređaja koji zahtevaju da otkucate poruku koju on potom izgovara, jednostavnih uređaja sa nekoliko prethodno nasnimljenih poruka do mašina koje sadrže kompjuterski softver i nude hiljade reči i fraza, slika, previđanje reči, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer.

Lo–tech se odnosi na manje tehničke varijante kao što su karte sa slikama, komunikacijske knjige, azbučne table i E-TRAN okviri. Iako se često previđaju, ove opcije za mnoge klijente mogu funkcionisati dobro, ako ne i bolje nego hi-tech uređaji.

Važno je napomenuti da je kada tražimo uređaj za asistivnu komunikaciju od ključne važnosti da detaljno isprobate nekoliko različitih varijanti da biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe.

Teške i složene potrebe i ozbiljne teškoće sa komunikacijom

Odrasli sa teškim poremećajima komunikacije ili izrazitim i kompleksnim potrebama predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju komunikacija. Ipak, često postoje načini na koje ove osobe mogu pristupiti komunikaciji i postoje načini na koje im možete pomoći da razumeju. Ponekad je to spor proces i često ćete komunicirati samo sa nekoliko ključnih reči.

Jako je važno posmatrati odraslu osobu sa ozbiljnim poremećajem komunikacije pre nego što pokušamo da joj uvedemo sistem komunikacije. Često postoji mnogo suptilnih pokušaja komunikacije koji ostaju neprimećeni. Ukoliko ti pokušaji ostanu neprimećeni dugi vremenski period, osoba može odustati od pokušaja da komunicira uopšte. Zbog toga moramo obratiti pažnju na svaki pokret i vokalizaciju i gledati na njih kao na potencijalne pokušaje komuniciranja. Kada ste suočeni sa ovim izazovom dobro bi bilo da se povučete korak unazad i posmatrate sve pokrete tela i beležite sve vokalizacije. Snimite osobu i pregledavajte snimak, često ćete tako primetiti nove stvari koje su vam promakle ranije. Pogledajte okidače pokreta i vokalizacija npr. zašto je Aleksa mahao rukom ili se Irina nasmejala? Praveći beleške možda ćete početi da uviđate određene obrasce tj da određene stvari izazivaju određene odgovore. Npr. Šta je osoba uradila kad je bila uznemirena, šta je uradila kad je htela još? To vam može biti polazna tačka za komunikaciju. Učeći o osobinim odgovorima možete početi da uviđate njen sistem komunikacije.

Vizuelna podrška

Vizuelna podrška je odlična i može se koristiti na mnogo načina u cilju olakšavanja komunikacije sa osobama koje imaju teškoće sa razumevanjem. Neverbalne osobe mogu takođe koristiti vizuelna sredstva kao način komunikacije svojih potreba, da iniciraju komunikaciju ili odgovore. Vizuelna podrška posebno je korisna sa odraslima koja imaju ozbiljne teškoće sa učenjem, autizam ili poremećaj komunikacije. Nekim odraslima je često lakše da razumeju vizuelna sredstva nego izgovorene reči. Slike mogu biti crteži ili čak fotografije. Slike se mogu koristiti u socijalnim pričama, rasporedima. Osoba možda nije sposobna da izgovori reč toalet ali ako vam pokaže sliku toaleta, znaćete gde mora da ide.

Ponašanje i komunikacija

Neke odrasle osobe sa poremećajem učenja često ispoljavaju neprikladno i problematično ponašanje. Iako postoje mnogi razlozi za takvu vrstu ponašanja, ono je često povezano sa neuspehom u komunikaciji. Kada neko nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta bi trebalo da uradi dolazi do pojave takvih ponašanja.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju kako biste pomogli osobi da razume. Potrebno je da receptivne jezičke veštine (razumevanje) proceni kvalifikovani logoped.

Idealno bi bilo imati veštine psihologa da nam pomognu u proceni i pravljenju programa ali to nije uvek moguće. Dakle, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da bismo pokušali da promenimo ili zamenimo problematično ili neprikladno ponašanje.

Uključivanje ostalih stručnjaka

U radu sa nekim odraslima neophodno je primeniti timski pristup obzirom da su njihove potrebe često povezane. Psiholozi, dijetetičari, okupacioni terapeuti i fizioterapeuti mogu biti uključeni da bi pomogli osobi sa njenim potrebama i stvaranjem prilike za bolju inkluziju.

Чланак Poremećaj učenja kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Specifični jezički poremećaj zahteva jezičku procenu i terapiju kvalifikovanog logopeda. Postoje mnoge stvari koje roditelji mogu probati da urade da olakšaju svom detetu razumevanje jezika i da razviju njihove ekspresivne veštine.

Чланак Specifični poremećaj jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoje stvari koje roditelji mogu uraditi da pomognu svojoj deci. Pričajte o stvarima dok ih radite tako da dete nauči da povezuje reči sa radnjama. Igrajte se sa svojim detetom! Igra pomaže razvoju govorno jezičkih veština. Dok se igrate, prepustite detetu da vodi i nadograđujte se na njihove reči i rečenice, ali nemojte da dominirate igrom niti da tražite od deteta da sve vreme imenuje stvari. Dete treba da se oseća kao da nije pod pritiskom da proizvodi govor. Izbegavajte kompleksne koncepte i koristite više vizuelnih primera kao što je slikovni raspored. Držite svoj jezik jednostavnim, rečenice kratkim i jasnim, naglašavajući ključne reči i pokazujući detetu šta da radi dok ih izgovarate.

Dostignuća  u receptivnom jezičkom razvoju

Kao i kod ekspresivnog jezika razvoj dečijih veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti  značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Stoga koristite ovu tabelu kao jako uopštenu smernicu a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete dete po imenu Srećko. Srećko je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede i imao je proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali velike količine usmerene pažnje (1:1).

Uzrast 0-12 meseci – Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

Rođenje-3 meseca – Reagovanje. Na ovom uzrastu Srećko ne razume šta mu se govori ali će početi da reaguje na lice poznate osobe umirivanjem ili osmehom.

4-6 meseci – Shvatanje zvukova. U ovoj fazi, Srećko počinje da uviđa smisao u svetu oko sebe i počinje da lokalizuje izvor zvuka, reaguje na sopstveno ime, pravi razliku između glasa poznate i nepoznate osobe i između ljutih i prijateljskih tonova. On takođe počinje da istražuje, dosežući objekte i prinoseći ih ustima.

7-9 meseci – Razumevanje. Srećko počinje da odgovara drugima i komunicira gestovima ruku i vokalizacijama. Takođe, možemo videti početke razumevanja uzročno posledičnih odnosa. I kako se oni razvijaju  on će ponavljati iste radnje uviđajući da ima kontroliu nad događanjima. Srećko može postati sposoban da prepozna nekoliko reči pokazujući predmete kad su imenovani i može da vadi predmete iz kutije. Aktivnost može biti prekinuta kada čuje reči „no-no“ ili kada ga neko pozove imenom. Takođe počinje da prepoznaje imena poznatih osoba.

9-12 meseci – Razumevanje i interakcija (uzajamnost). Srečko sada postaje interaktivniji komunikacijski partner, daje predmete, upire prstom i pokazuje. Njegovo razumevanje svakodnevnih reči raste, on ima svest o poznatim ljudima i situacijama i razume fraze u kontekstu npr. „tri, četiri, sad!“ Srečko takođe sve više i više istražuje i sada može da premešta predmete iz jedne u drugu ruku i ponekad da drži predmet u jednoj ruci a drugom podigne drugi predmet. Njegova sposobnost da prati jednostavne naloge raste (npr. „spusti to dole“, „prestani“) iako će pri tom verovatnije razumeti vizuelne i intonacione znakove koji će mu pomoći da razume ove naloge.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

12-18 meseci

Receptivni jezik je sada razvijeniji od ekspresivnog jezika, tako da Srećko može da razume više reči nego što može da proizvede, učeći novu reč svake nedelje. Sa 18 meseci neke bebe mogu da razumeju do 50 reči i da prepoznaju mnoge zvukove iz okoline. Srećko takođe prepoznaje mnoge predmete i zna za šta se oni koriste npr. kašika za mešanje ili jedenje. Srećko će početi da bude sposoban da sparuje identične predmete. Srećko će tražiti predmete uklonjene iz njegovog vidika, znajući da kada predmet nije na vidiku ne znači da je prestao da postoji (početak razumevanja stalnosti objekata). Naučio je da su neki događaji predvidivi i da neka radnja izaziva odgovor npr. pritiskanje prekidača će upaliti/ugasiti svetlo. Naučiće nazive delova svog tela i moći će da ih pokaže na zahtev a njegova sposobnost da prepozna svakodnevne fraze raste (posebno kada su praćene gestovima), često uspeva da uhvati ključne reči u sredini rečenice.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

18-24 meseca

Do ovog uzrasta Srećko razume mnoge pojedinačne reči i nekoliko kombinacija od dve reči. Njegov rečnik razumevanja je daleko bogatiji od njegovog rečnika izražavanja i on verovatno razume 250-300 reči. Takođe, počinje da razume neka pitanja (šta/gde/ko) i može da pokaže glavne delove tela, delove odeće, igračke i hranu kada ga pitamo i razlikuje pesme. Srećko počinje da razumeva lične zamenice (ja, moje, ti) i počinje da razumeva da se stvari mogu razvrstavati u kategorije (životinje, hrana itd.) Njegovo razumevanje i upotreba predmeta postaju prikladniji, sa razvojem sposobnosti da upotrebljava jednostavne svakodnevne predmete na prikladan način npr. zakucava drvenim čekićem. Srećko imitira neka ponašanja odraslih, igra jednostavne igre i pokazuje objekte na slikama. Stalnost objekta je sada lepo demonstrirana i Srećko je u stanju da pronađe poznate predmete kada nisu na vidiku. Srećkovo razumevanje uzroka i posledice se dalje razvija, što čini neke igračke zanimljivijim.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

24-30 meseca

Uporedo sa razvojem izražavanja jezika Srećkovo razumevanje jezika raste velikom brzinom. On prati  uputstva od dva koraka sa lakoćom i razume rečenice koje sadrže jednostavne predloge – u/na/ispod, kao i različite veličine (veliko/malo). Njegovo razumevanje zamenica takođe raste i pravi razliku imeđu on/ona/oni/mi. Srećko verovatno sada razume značenje između 500-900 reči, što je daleko više od broja reči koje on koristi u svom govoru. Srećko razvija i druge veštine: može da sparuje iste slike i oblike i razume koncept broja jedan i dva. Srećko je sada dobrano svestan uzroka i posledice i zna da pritiskanje dugmića i vučenje uzica izaziva da se stvari dogode.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

30-36 meseci

Srećko razume naloge na nivou iskaza od 3 reči i jezik sa više složenosti. On takođe može da prepozna predmete po upotrebi npr. „Iz čega pijemo? Gde spavamo? Na čemu sedimo?“  Razume koncept „jedan“ i „još jedan“ i sparuje boje i oblike sa slikama. Kako se razvija Srećkovo znanje koncepata, on uči kako da razvrstava, sekvencionira (slaže slagalice od 3 povezana dela), kategoriše i pokušava jednostavno brojanje. Srećkova svest o vremenu se takođe razvija i on razume danas, juče, sutra.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje i spoznavanje) i saznavanje

36-48 meseci

Srećkovo razumevanje je sada na nivou 3-4 reči, on može obrađivati kompleksne rečenične strukture i razume 1500-2000 reči. Kako se približava četvrtoj godini može pratiti nalog iz tri dela, može pratiti rečenicu od 6 reči i može prepričati kratku priču. Srećko sada izvodi zaključke i može da razume posledice svojih postupaka i postupaka drugih ljudi. Njegovo razumevanje koncepata i kako to njegov svet funkcioniše postaje razvijenije. Tokom njegove 4-te godine života on će naučiti da razume mnoge apstraktne koncepte:

• Koncepte kao što su kvalitet/tekstura/kvantitet/isti/različit
• Predloge – pored
• Poređenje – ja sam viši od tebe
• Razume: „izbaci šta ne pripada“
• Koncepte -jedan, mnogo, veliki, mali, isti, drugačiji, prazan, pun, čist, prljav itd.
• Koncepte vremena kao što su dan i noć.
• Razume razliku u prošlost/sadašnjost/budućnost
• Odgovara na pitanja „šta nedostaje?“ i prepoznaje predmete koji nedostaju iz scene
• Razume dan/jutro/popodne/noć
• Pravi poređenja po brzini i težini
• Pokušava da odgovori na problemska pitanja – „šta ako…“

Srećko sada može da napravi redosled trodelne priče u slikama, ostaće na jednoj aktivnosti osam ili devet minuta i njegova koncentracija i pažnja su se razvile tako da može da sedi i sluša 15 minutnu priču.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

48-60 meseci

Srećko sada razume do 2000 reči. On takođe razvija još jednu važnu veštinu, metalingvističku svest što znači da može da misli i komentariše o onome što on ili drugi ljudi govore. Njegovo razumevanje i proces mišljenja nastavljaju da se razvijaju. Razumevanje je sada na takvom nivou da može da prati i obrađuje uputstva koja sadrže više od četiri reči koje su nosioci informacije ili rečenicu od 8 reči. Može pratiti trostepene naloge kada pomovi i objekti nisu prisutni. Njegove sposobnosti prepričavanja rastu i on može prepričati priču po sećanju koristeći pet rečenica. Srećko može držati poruku u glavi i preneti je drugoj osobi. On je učio da broji i može da broji predmete do četiri ili pet. Može da poređa tri i više slika po redosledu događaja i razume suprotne koncepte. Može imenovati osnovne boje na zahtev i prepoznaje krstove, trouglove, krugove i kvadrate i može da pravi poređenje po brzini i težini. Njegova mašta  sada uplovljava u njegov govor i on govori o zamišljenim uslovima govoreći „kobajagi“ ili „nadam se“. On može da se usmeri na jednu aktivnost jedanaest-dvanaest minuta i da pomaže u planiranju aktivnosti. Njegovo razumevanje vremenskih koncepata raste i on sada može pratiti jezik kao što je „rano ujutro“, „sledećeg meseca“, „sledeće godine“, „oko podne“, razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i dan, jutro, popodne, noć. Njegova svest o konceptima povezanim sa prostornim rasporedom npr „ispred“, „iz“ „daleko“ i „blizu“ takođe raste.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

60-72 meseca

Srećko može da kaže kada je rođen, puno ime i adresu. Ostaje na jednoj aktivnosti 20 minuta i koristi veštine rešavanja problema i komplikovano rezonovanje da bi rešio zadatak. Srećko može stvarati logičke veze i rešavati probleme verbalno. On takođe, zahteva detaljna objašnjenja stvari, nekada do tačke da odrasli nije sposoban da mu odgovori. Njegova klasifikacija objekata je kompleksnija i on klasifikuje po obliku, boji, funkciji ili sastavu. Npr „jedemo viljuškom“, „viljuška je napravljena od metala“. On nastavlja da uči i razume nove koncepte kao što su „manje“ i „više“. Srećko opisuje ljude, mesta ili stvari koristeći atribute. Imenuje vreme dana povezano sa nekom aktivnošću, recituje dane u nedelji i koristi jednostavne novčane koncepte. Srećko koristi 2000 reči, ali razume 6000 i nastavlja da pita za značenje novih reči. On može da sluša i bude pažljiv duže vremenske periode, što je veština koja mu je potrebna sada u predškolskom. Srećko dobro poima realnost i razume razliku između stvarnosti i fantazije.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

72+ meseca

Srećkovo razumevanje sveta oko njega raste, posebno zato što sada pohađa školu. On mora da sluša, obrađuje i uči, često bez ikakvog vizuelnog inputa. Ipak, njegova auditorna memorija i veštine obrade su takve da on nema teškoća u primanju i skladištenju novih informacija.

Чланак Receptivni jezički poremećaj (Razumevanje) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoga deca ispoljavaju jezičke teškoće u obliku kašnjenja u razvoju jezika ili jezičkog poremećaja. Te teškoće mogu se javiti u vidu ekspresivnog jezičkog poremećaja (kada pogađaju jezik koji deca upotrebljavaju kada govore) ili receptivnog jezičkog poremećaja (kada je pogođeno njihovo razumevanje, poimanje, shvatanje jezika). Neka pak deca imaju teškoće sa oba, što može imati veoma ozbiljan uticaj na dobrobit deteta obzirom da oni nisu u stanju niti da se izraze niti da razumeju šta se oko njih dešava. Otprilike tri četvrtine dece koja imaju emotivne probleme i probleme u ponašanju imaju značajna jezička oštećenja. Veliki broj dece sa jezičkim poremećajem ili kašnjenjem takođe imaju i druge, udružene probleme. Sa druge strane, postoje deca kod kojih je prisutan specifični jezički poremećaj bez prisustva ikakvih drugih udruženih teškoća. Ukoliko sumnjate da vaše dete ima jezičke teškoće, što pre ga odvedite kod logopeda radi procene.

Kako učimo jezik

Učenje jezika je složen proces i za većinu dece taj se proces odvija prirodno tokom prvih godina života. Prvo učimo reči i njihova značenja pa tek onda počnemo da ih prikladno upotrebljavamo. To znači da je na ranom uzrastu veličina detetovog receptivnog rečnika (količina reči koje znaju i razumeju) veća od njihovog ekspresivnog rečnika (količina reči koje koriste u govoru). Jezičko okruženje u kojem se dete igra i uči predstavlja važan faktor u usvajanju dobrih jezičkih veština. Za razvoj jezika je odlično ukoliko dete ima dosta kvalitetnih interakcija i igre sa drugom decom i odraslima. Provođenje velike količine vremena ispred TV-a sa cuclom u ustima zaista nije blagotvorno za razvoj jezičkih veština. Takođe, razvoj dobrih veština slušanja i pažnje jeste temelj dobrog jezičkog razvoja, tako da i to predstavlja još jedan razlog da se smanji vreme pred televizorom.

Razvoj govora i pismenosti je povezan sa razvojem jezika i često deca imaju kombinovane teškoće u tim oblastima. Na našem sajtu pokušaćemo da vam opišemo kako su te stvari međusobno povezane i koje aktivnosti možete raditi sa detetom da biste unapredili učenje u svim ovim oblastima.

Ukoliko ste zabrinuti za jezički razvoj svoga deteta trebalo bi da kotaktirate lokalnog logopeda radi procene i jezičke terapije. Logoped će proceniti vaše dete, izvoditi neophodnu terapiju i dati vam savete i program za unapređenje jezičkih veština vašeg deteta. Procena će verovatno uključiti formalno i neformalno testiranje koje će omogućiti logopedu da iskroji odgovarajuće terapijske aktivnosti i programe.

Чланак Jezičke teškoće (kašnjenja i poremećaji) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Ekspresivni jezički poremećaj ili kašnjenje može se manifestovati u vidu raznovrsnih teškoća kao što su teškoće sa pravilnom upotrebom gramatike i sintakse, teškoće u pronalaženju reči ili razumevanju i upotrebi koncepata ili atributa. Pogledajte odgovarajući odeljak dostignuća u opisu tipičnog razvoja da biste dobili ideju koliko reči bi vaše dete trebalo da koristi na određenom uzrastu. Dobar način da podstaknemo razvoj ekspresivnog jezika je da se jednostavno igramo sa svojim detetom i ubacujemo jezički sadržaj u igru. Dozvolite detetu da vodi igru a vi, kao partner u igri, nemojte da ih terate da govore ili da popunjavate sve trenutke tišine, samo proširujte komunikaciju nadovezujući se na njihov jezik. Ukoliko sumnjate da vaše dete možda ima jezičke teškoće, kontaktirajte lokalnog logopeda i proverite mogućnost procene jezičkih sposobnosti i govorne terapije.

Dostignuća za ekspresivni jezik
Razvoj veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Zato koristite ovu tabelu kao jako uopšten putokaz a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.
Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Ekspresivni jezik i semantika 0-12 meseci
Rođenje – 3 meseca – Namerna komunikacija. Srećkova prva namerna komunikacija je vokalizacija kad mu nešto treba ili kada nešto želi. To je obično zato da bi izrazio glad i ljutnju putem plakanja.
4-6 meseci – Odgovaranje. Srećko sada češće odgovara vokalizacijama npr. da bi iskazao zadovoljstvo kao odgovor na pevanje.
6-10 meseci – Brbljanje. Tokom ovog perioda Srećko razvija brbljanje i ono postaje sve složenije tokom vremena, jer on uspeva da kombinuje nekoliko različitih suglasnika i slogova nastalih kombinacijom suglasnika i vokala. Srećko u ovom periodu odgovara brbljanjem kada mu se govori.
10-12 meseci – Žargon. Srećko koristi žargon koji sadrži dugačke nizove brbljanja i počinje sve više da liči na govor ali obično bez prepoznatljivih reči. Zajedno s tim, nizovi brbljanja sadrže različite stepene jačine intonacije ili visine zvuka. Povremeno vokalizuje da bi pozdravio nekog poznatog i počinje da koristi neke gestove zajedno sa govorom npr. da odmahuje glavom za “ne”.

Ekspresivni jezik i semantika 12-18 meseci
Srećko sada koristi kombinaciju gestova i reči i vokalizuje da bi tražio stvari (npr. pokazuje i traži „još“). U ovom momentu, repertoar prepoznatljivih reči je jako mali i verovatno je da njegovo razumevanje prevazilazi njegovu upotrebu reči. Srećko može da imitira neke reči, ali nije svestan njihovog značenja. Mešavina imenovanja, vokalizacija i gestova dozvoljava mu da izrazi osećanja i potrebe, želje i pozdrave. Iako je Srećkov ekspresivni govor ograničen, on je samo deo mnogo šire slike komunikacije koja se razvija. On razume više reči, uči socijalne veštine, kao što je naizmeničnost, razvija prozodijske karakteristike (intonaciju, ritam) u govoru i upotrebu gestova i izraza lica.

Ekspresivni jezik i semantika 18-24 meseca
Tokom ovog perioda, Srećkova upotreba pojedinačnih reči (imenica) je oko 10-20, sa razvojem povremenih kombinacija 2 jednostavne reči. On počinje da razume da sve ima svoje ime i sada pokušava da traži predmete po imenu. Srećko može da proizvede neke zvukove životinja, zove po imenu i kaže „ne“. Sada koristi reči češće nego gestove, ali je naučio da klima i odmahuje glavom za da/ne.

Ekspresivni jezik i semantika 24-30 meseca
Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. On imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Ekspresivni jezik i semantika 30-36 meseci
Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da sastavi više reči, on postavlja više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje tri ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Ekspresivni jezik i semantika 36-48 meseci
Srećko u ovom periodu može sa lakoćom da upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko je takođe počeo da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima kao i „onda“ i „zato“. On je sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. On takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Ekspresivni jezik i semantika 48-60 meseci
Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). Može pravilno da koristi prošlo vreme a pridevi i prilozi su postali delovi njegovog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Ekspresivni jezik i semantika 60-72 meseca
Srećko sada upotrebljava oko 2000 reči, služeći se rečenicom prosečne dužine od 6-8 reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Njegov rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste kontinuirano do odraslog doba.

Ekspresivni jezik i semantika 72+ meseca
Srećkov rečnik nastavlja da se bogati i on je sposoban za konverzaciju kao i da obrazloži svoju tačku gledišta.

Чланак Ekspresivni jezički poremećaj i kašnjenje се појављује прво на Logopedilište Beograd.