Odvojite vreme za svoju decu!!
Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja,
odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima.

Preuzmite datoteku:
stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Чланак Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Važno je da budemo svesni nivoa složenosti sopstvenog jezika kada nismo sigurni u nivo razumevanja neke osobe. U tim slučajevima, uvek treba održavati jezik na jednostavnom nivou. Procena jezičkog nivoa i sposobnosti je često vrlo komplikovana i bilo bi najbolje da je izvede logoped koji može posmatrati osobu u različitim komunikativnim situacijama i okruženjima. Takođe je jako važno proveriti da osoba nema oštećenje sluha koje ga sprečava da zaista čuje naloge.

Pristup minimalnog govora

Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, učitelj bi mogao da kaže detetu sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se igramo u pesku“. Dete možda neće moći da razume ništa od ovoga i potpuno će ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, učitelj može da odvede dete do jakne i kaže „jakna“. Potom može da odvede dete do čizama i kaže „čizme“ i pomogne detetu da se obuje. Ovo možda izgleda kao prilično dugotrajan način za zauzetog učitelja da kaže detetu šta treba da uradi ali vremenom bi takav pristup trebalo da pokaže pozitivne rezultate. Poter i Vitaker (2001) naglašavaju da kada komuniciramo sa decom koja imaju ozbiljne teškoće u razumevanju govora, mi moramo komunicirati ono što je u fokusu njihove pažnje. Tako dok im oblačimo čizme, mi kažemo „čizma“. Na taj način dete može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima. Na duge staze, učitelj neće morati da fizički pokazuje detetu objekte, može ih samo imenovati i dete će prepoznati reč. Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (lopta, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući  interakciju i odgovore.

Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje daljih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Чланак Autizam – Pristup mininalnog govora се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama.

„Napolju padaju sekire“.

“Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“

„Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom.

Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni.

To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo značenje mogu biti bukvalno shvaćeni. Upotreba apstraktnih koncepata kao što su npr. „Ja želim, ja verujem, ja zamišljam“ može takođe biti zbunjujuća za osobu sa autizmom, zato što oni govore o konceptima koji nisu vidljivi ili konkretni, već su to lična uverenja ili imaginarni koncepti.

Većina nas nauči da razume ovaj tip jezika i čak iako nismo ranije čuli neki izraz, možemo da prokljuvimo njegovo značenje iz konteksta u kojem je upotrebljen. Poučavanje autističnih ljudi metaforama može ponekad pomoći njihovom razumevanju ovih koncepata ali postoje hiljade primera metafora a često mi i sami smišljamo svoje metafore. Ipak, moguće je poučavati one koje su uobičajene tako da osoba sa autizmom može i da razume njihovo značenje i da ih sama koristi.

Važno je da budemo svesni sopstvenog jezika kada komuniciramo sa osobama sa autizmom. Moramo se uzdržavati od upotrebe sarkazma i apstraktnog jezika. Takođe moramo biti svesni da se stvari koje kažemo mogu razumeti bukvalno, pa zato treba pažljivo misliti pre nego što damo neki komentar ili nalog. Ukoliko kažemo da će se nešto kasnije dogoditi treba da budemo sigurni da će se to dogoditi. Ukoliko prenosimo poruku, moramo se pobrinuti da je jasna i nedvosmislena. Upotreba vizuelne podrške i socijalnih priča može pomoći osobama sa autizmom da razumeju jezik i zadatke kao i da im pomogne da se lakše nose sa promenama u rutini.

Чланак Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prvih nekoliko godina detetovog života su ključne za razvoj govora, jezika i kognitivnih veština. Zbog toga je važno da osmišljavamo aktivnosti i strategije koje potpomažu razvoj govornih i jezičkih veština i pružaju deci  neophodnu stimulaciju, pozitivno modelovanje i ljudski kontakt koji im je potreban. Za dete koje se tipično razvija učenje je lako i stvaranje prilika za učenje takođe nije komplikovano. Kroz igru, jednostavne dnevne interakcije i iskustva možemo pomoći detetu da ovlada novim jezičkim veštinama.

Odraslima nije potrebna posebna obuka da bi pružili detetu pozitivan početak u životu. Postoji nekoliko jednostavnih sastojaka koji pomažu vašem detetu da raste a na roditeljima je samo da obezbede vreme za interakciju sa svojom decom. Igrajući se i dajući detetu vremena i prostora da istražuje i ulazi u interakciju na svoj način, vi mu dopuštate da se razvija i uči u zabavnom i sigurnom okruženju.

Govorno jezičke veštine se ne razvijaju same za sebe. One su deo šire slike koja uključuje socijalnu interakciju, igru, posmatranje, manipulisanje objektima, slušanje i pažnju. Sve ove stvari učestvuju zajedno i često je, bez jedne, teško razviti drugu. U nastavku ćemo vam navesti nekoliko jednostavnih ideja koje su lake i zabavne za izvođenje kod kuće. Zapamtite, uvek hvalite dete onda kada napravi bilo kakav pokušaj da komunicira.

Kako deca uče govor i kako podstaknuti govor

Davanje dobrog modela

Važan aspekt učenja govora je slušanje. Dete uči nove glasove i reči slušajući one oko njega. Zbog toga je važno pružati dobar govorni model koji će vaše dete da sluša. Izgovarajte reči jasno i polako i koristite puno intonacije. Ako vaše dete pokuša da izgovori reč i ne izgovori je tačno, pohvalite ga za trud. Nemojte terati dete da ponavlja reči i nemojte ga ispravljati. Ponovite vi reč onako kako se tačno izgovara da biste pokazali da ste razumeli i da pružite detetu tačan model reči. Još jedna važna stvar – IZVADITE  CUCLU!!!

Onomatopeje

Lake reči i glasove koje možete uvesti kada je vaše dete malo nazivamo onomatopeje. To su npr. „muu“ za kravu, ili „bi-bi“ za auto. To su zabavni zvukovi koje možete ubacivati u igru ili gledanje knjiga. Onomatopeje su kratke jednosložne reči i glasovi koji su deci jednostavni za izgovor. Oni ohrabruju vokalizaciju, imitaciju, rani razvoj rečnika i razumevanje rutinskog jezika.

Motivišući zvukovi i igre.

Ponekad, uz pomoć igre možete motivisati vaše dete da proizvodi zvukove. Npr. igrajte igru tri…četiri…SAD!! Naduvajte balon, držite ga, zatim kažite: “ tri…četiri…SAD“ i pustite balon. Uradite ovo nekoliko puta i zatim napravite pauzu nakon što kažete: „tri…četiri…“ i sačekajte da vidite da li će vaše dete uskočiti i reći „SAD“ (u stvari, verovatno će to pre biti nešto poput: “A” ili “AD” ili “TA” ili “TAD”).

Izazivanje komuniciranja

Često, mameći dete nečim motivišućim, možete izazvati neki vid govora ili vokalizacije. Na primer, držite kutiju sa keksićima ali ne otvarajte je dok dete na neki način ne vokalizuje izražavajući time zahtev. Ili duvajte balončiće samo onda kada dobijete neku vokalizaciju od deteta. Na počeku nije potrebno da dete izgovara reči i rečenice tačno, već samo da vokalizuje (proizvodi glas) ili izgovori nešto što nalikuje na reč. Ono što želimo je da dete nauči da koristi svoj glas kao sredstvo za iniciranje i traženje.

Slušanje, pažnja i posmatranje

Slušanje i pažnja su osnovni gradivni sastojci govorno jezičkog razvoja. Osvajanje ovih veština na ranom uzrastu je od vitalne važnosti ukoliko želite da vam dete bude uspešno u školi. Interakcija sa drugima, deljenje zajedničkog fokusa sa drugima kao i igranje u okruženju u kojem nema ometajućih faktora olakšavaju razvoj ovih veština. Slušanje nije isto što i sluh. Dete može imati savršen sluh a sa druge strane biti loš slušalac. Deca sa autizmom, ADHD-om ili fonološkim poremećajem imaju teškoća sa slušanjem, pamćenjem i praćenjem verbalnih uputstava. Deca koja su imala nedostatak socijalne interakcije ili loše govorne modele u ranim godinama svoga života mogu imati prisutne teškoće sa slušanjem i pažnjom. Studije takođe pokazuju da preveliko izlaganje televiziji od ranog uzrasta može imati dugoročne štetne posledice na veštine slušanja i pažnje.

Neka deca teže ovladavaju ovim veštinama od drugih. Postoji mnogo načina da poboljšate veštine slušanja i pažnje vaše dece. Pre svega počevši gašenjem TV-a i provođenjem kvalitetnog vremena sa njima. Pokušajte da pronađete aktivnosti zajedničke pažnje u kojima ćete zajedno uživati i zajedno usmeravati svoju pažnju na određene stvari ili aktivnosti. Takođe, nemojte zaboraviti da pohvalite dobro slušanje i dobro gledanje.

Veštine posmatranja

Ove veštine zahtevaju od deteta da stane i usmeri pažnju na određeni zadatak. Ukoliko imate zajednički fokus to može pomoći ovim procesima. Zajednički fokus podrazumeva da zajedno gledate u stvari i razgovarate o onome u šta gledate. Aktivnosti koje zahtevaju od vašeg deteta da se zaista usmeri na zadatak na nekoliko minuta i zaista koristi svoje veštine zapažanja su npr. sparivanje, seckanje i bojenje, izbacivanje uljeza (šta ne pripada?) itd. Ove aktivnosti mogu se raditi za stolom kao aktivnost zajedničke pažnje ili tokom svakodnevnih aktivnosti. Vrsta zadatka zavisiće od uzrasta deteta.

Ukoliko mislite da vaše dete ima kašnjenje ili poremećaj u razvoju govora, pogledajte deo o razvojnim dostignućima. Ukoliko  govorno jezički razvoj vašeg deteta nastavi da vas zabrinjava, posetite logopeda.

Jezik – kako razviti jezičke veštine

Obratite pažnju na nivo svog jezika

Jedna od najvažnijih stvari kojih treba biti svestan kada koristite jezik u okruženju svog malog deteta jeste kakav je nivo složenosti jezika koji vi koristite. Zapamtite, sa malom decom trebalo bi da koristite samo ključne reči, a ako koristite kratke rečenice trebalo bi da naglasite važnu reč u njima. Govorite polako i pokazujte ono o čemu govorite. Ukoliko govorite o nečemu što nije u vidokrugu, dete najverovatnije neće znati o čemu pričate.

Gledanje, čekanje i slušanje

Možete pospešiti razvoj detetovog jezika i tako što ćete, ponekad, napraviti korak nazad tokom igre i dopustiti njemu da preuzme vođstvo. Time detetu pružate kontrolu nad okruženjem i gradite njegovo samopouzdanje. Iako ste još uvek uključeni u igru, vi ne diktirate šta se dešava. Ipak, vaša uloga je i dalje veoma značajna jer vi još uvek možete dodavati jezičke sastojke u igru koja se odvija. Nemojte osećati da treba da popunite svaki trenutak tišine, samo gledajte i slušajte i dodajte prikladne jezičke sastojke u vidu glasova, reči, a kasnije rečenica i najrazličitijih izraza kojima ćete bogatiti detetov jezik taman toliko koliko mu je potrebno da se popne na sledeći jezički nivo.

Dodavanje jezika

Dodavanje jezičkih sastojaka je stvar koju je lako raditi i to se može raditi u svim situacijama a ne samo tokom igre. Vi komentarišete ono što dete vidi, komentarišete ono što ono radi ili proširujete ono što je ono reklo npr:

Dete: “auto“

Odrasli: “brzi auto“ ili „crveni auto“ ili “auto vozi”

Okruženje

Okruženje u kojem dete uči takođe ima uticaja na to kako ono uči. Pokušajte da smanjite broj ometajućih faktora i pozadinsku buku – UGASITE TV!

Užurbano domaćinstvo sa velikim brojem dece po pravilu je bučno, ali ima prednost u tome što će dete moći da se igra sa drugima, što je samo po sebi blagotvorno. Ipak, ponekad je doprinos odraslog nezamenljiv tako da, ukoliko uspete da dobijete pola sata jedan na jedan sa svojim detetom, iskoristite to na najbolji način.

Igre i igranje

Jednostavne igre

Postoji mnogo jednostavnih igara koje možete igrati i u okviru toga indirektno raditi na govoru i jeziku. One se mogu igrati dok vozite auto vraćajući se iz obdaništa, kada ste u parku ili supermarketu. Učenje jezika ne mora da se radi u strukturisanom okruženju. Nemojte zaboraviti da istovremeno dok igrate igre koje su usmerene na razvoj govora i jezika, takođe uporedno radite i na razvoju socijalnih veština, naizmeničnosti, opažanja, slušanja i pažnje, tako da su to situacije u kojima se svašta dobija.

Igračke

Igračke su zabavne i odlične kao sredstvo za uključivanje vašeg deteta. Tip igračaka koji će biti blagotvoran za vaše dete zavisiće od njegovog uzrasta, ali čak i sa najjednostavnijim igračkama možete stvoriti zabavne aktivnosti i stvoriti dosta situacija za učenje i razvoj govora i jezika. Zamislite zidanje kule od drvenih kocaka – jednostavna igra, ali sa gomilom prilika:

Zidanje kule

govorno jezičke prilike – pridevi (visoka, velika), glagoli (pade, pravi), predlozi (na), imenice (boje, brojevi)

Socijalne veštine – naizmeničnost, zajednička pažnja, deljenje

Slušanje, pažnja, posmatranje

Iz ovoga možemo videti da čak i jednostavna igra sa drvenim kockama uključuje razne vrste jezičkih i igrovnih veština.

Gledanje knjiga

Knjige su odlične za zajedničku pažnju i učenje novih reči. Knjige takođe mogu imati ključnu ulogu u razvoju govornih veština i pismenosti kasnije u životu. Kao i kod jezičkih igara i igara sa igračkama, postoji mnogo načina da se koristeći knjige i slike u stvari usredsredite na jezik. Možete zajedno listati knjige sa onomatopejama za rani govor ili knjige sa pričama da biste se usmerili na jezik. Knjige su odličan način za rad na mnogim veštinama i deca ih vole.

Igra uloga

Maskiranje je odlična zabava i igranje različitih uloga će proširiti maštu vašeg deteta. U suštini vi i ne morate da se maskirate da biste igrali igru uloga. Igre koje uključuju različite likove će vam omogućiti da uvedete mnogo novog jezika povezanog sa njima i proširite veštine kreativne igre svoga deteta. Na primer, ako se pretvarate da ste vatrogasac koji gasi vatru, razmislite koliko mnogo reči vezanih sa tim možete koristiti: vatra, vatrogasac, vatrogasni kamion, merdevine, voda, crevo, gori, zgrada, voziti, penjati se, gore, dole, dim, kaciga, čizme, odelo, spasiti, kofa, ugasiti požar, heroj itd. Igra uloga je odlična za razvijanje mašte vašeg deteta i uvođenje novih reči.

Većina interakcija u igri će imati pozitivan efekat na usvajanje govora i jezika. Blagotvoran uticaj biće proširen i na detetove socijalne veštine zato što će ono tokom njih koristiti kontakt očima, naizmeničnost učestvovanja i veštine slušanja. Dopuštajući detetu da preuzme vođstvo u igri pomažete mu da stiče samopouzdanje u komunikaciji i osećaj da kontroliše situaciju, zato budite opušteni u komunikativnom okruženju.

Zavisno od nivoa jezičke kompetencije vašeg deteta možda ćete poželeti da postavite cilj svake igre. Jako je važno da je ne napravite igru previše strukturisanom obzirom da mi želimo da dete vodi igru. Svaki cilj bi trebalo da bude jednostavan i fleksibilan. Vi prvenstveno treba da obavljate zadatak ubacivanja jezika u igru a ne da terate dete da izgovara određene reči. To znači da ne treba stalno govoriti detetu: „Šta on radi?“ ili „Šta radiš?“ ili „Kaži trči, kaži trči!“. Deca ne uče jezik na taj način, deca uče jezik tako što ga prvo slušaju i prave veze između reči i radnje. Mi kao odrasli treba samo da ubacujemo jezik u odgovarajućim trenucima.

Primer jezičke igre uloga:

Igra vožnje autobusom: Neka vaše dete bude vozač autobusa a vi možete da budete putnik. Postavite nekoliko stolica kao autobus i glumite uloge. Kao primer, samo pogledajte sve glagole koje možete koristiti u igri: Vozi  autobus, drži volan, sviraj sirenom, trubi, sedi na mesto, plati kartu, vrati kusur, otkucaj kartu, skreni, stani na stanici, siđi, otvori vrata… Ako je vašem detetu ova igra komplikovana, možete vi prvo da budete vozač i da mu date model, zatim  zamenite uloge a vi ubacujte jezički sadržaj u situacije igre.

Muzika

Muzika je takođe odličan način da uključite vaše dete i može biti korišćena na mnogo načina za poboljšanje govora i jezika. Muzika je dobra da podstaknete dete da sluša i iskusi zajedničku pažnju. Možete čitati knjige i pratiti to muzikom pevajući pesme dok pokazujete slike.  Pesme takođe usmeravaju pažnju na intonaciju i akcenat i imaju u sebi ritam što pomaže sa tim aspektima u razvoju govora. To su veštine koje svi koristimo dok govorimo a svest o slogovima je važna kod učenja govora. Muzika se može koristiti za poboljšavanje jezika a neke pesme mogu biti pevane uz obavljanje radnji na taj način potpomažući stvaranje veza između  radnji i reči kojima se te radnje označavaju.

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti kao prilika za učenje jezika

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti može biti odličan način za vežbanje govora, jezika i pismenosti. Te aktivnosti, takođe, mogu pretvoriti svakodnevni događaj u užitak. Dete, možda neće ni shvatiti da vežba govorno jezičke veštine zato što je aktivnost zanimljiva.

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti za razvoj govora i jezika je relativno lako, samo malo upotrebite svoju maštu.

Kupanje – Koristite bogat rečnik tokom kupanja, pričajte deci, dajte im govorni model. Uvodite nove reči. Glagole: pere, trlja, ispira, čisti, četka, briše, prska, tone, plovi, pluta. Imenice: sapun, peškir, voda, česma, frotir, kada, lavabo, delovi tela. Pevajte pesme u kadi.

Čišćenje kupatila – igrajte „Na slovo, na slovo“ da biste vežbali svest o početnom glasu u rečima (dobro za razvoj govora i jezika).

Pričajte o tome šta rade ljudi na ulici (npr. hoda, radi, vozi itd.) kada želite da se usmerite na glagole ili imenujte različita zanimanja koja vidite (vozač, policajac, radnik, prodavac itd). To su samo jednostavni načini kako da koristite svakodnevne prilike da biste pronašli zanimljive i jednostavne načine da se usmerite na govor i jezik.

Zapamtite, ukoliko pretvorite govorno jezičko učenje u igru, vaše dete će više uživati, biće motivisanije i možda ga neće doživeti kao govorno-jezičku vežbu, već kao igru. Deca vole igre i motivisana su kad one postanu takmičarske. To znači da možete da stvorite idealne situacije daleko od aktivnosti za stolom da biste radili na govoru i jeziku. To nije teško zato što se uz malo mašte gotovo svaki dnevni događaj može pretvoriti u edukativnu igru. Samo upotrebite maštu!

Чланак Aktivnosti i strategije koje pomažu razvoju govorno- jezičkih veština се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje..

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

Nakon sedamdeset drugog meseca života Srećkov govor je bez grešaka, kao kod odraslih.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

72+ meseca

Srećkov rečnik nastavlja da se bogati, on je sposoban za konverzaciju i može da argumentuje svoju tačku gledišta.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

72+ meseca

Srećko razume suptilni humor i smeje se blesavim stvarima. On koristi telefon za društvene pozive. Srećko sada redovno igra igre sa pravilima i uživa u fudbalu. Redovno se svađa oko pravila. Takođe prisutna je veća usmerenost na društvene aspekte igre i prihvatanje od strane grupe.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

72+ meseca

Srećkovo razumevanje sveta oko njega raste, posebno zato što sada pohađa školu. On mora da sluša, obrađuje i uči, često bez ikakvog vizuelnog inputa. Ipak, njegova auditorna memorija i veštine obrade su takve da on nema teškoća u primanju i skladištenju novih informacija.

Morfologija i sintaksa (struktura)

72+ meseca

Srećko je sada sposoban da koristi pasivne oblike rečenica npr. „kolač je pojeden“ i ispravlja svoje greške u rečenicama. On sada koristi izraze odraslih npr. „Ovo je ozbiljno. Tata je povredio nogu, a treba da igra u finalu u nedelju“ . Verbalno se  raspravlja i koristi više složenih negacija npr “Ne mogu da razumem“ ili „Ne mogu da shvatim“. Koristi zreliji rečnik npr. „iznenada“, „zastrašujuće“, „razočaravajuće“.

Veštine fine i grube motorike

72+ meseca

Srećko nastavlja da briljira u određenim motoričkim veštinama koje uključuju umetnost i sport.

Чланак Razvojna dostignuća 72+ meseca (6+ godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci značajno se razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

60-72 meseca

Srećko sada nema teškoće u izgovoru bilo kog glasa – m p b d t v k g h j l f s z c lj nj r č š ž ć đ dž sv sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr št spr str zbr šklj… On koristi oko 2000 reči i njegova auditorna memorija može da zadrži i ponovi 4-5 cifara.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

60-72 meseca

Srećko sada upotrebljava 2000 reči, koristeći rečenicu sa prosečnom dužinom od šest do osam reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste do odraslog doba.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

60-72 meseca

Srećko je prilično sposoban da verbalno izrazi svoja osećanja a takođe pokazuje više zanimanja da stvari budu zabavne. Kako Srećko dostiže uzrast od šest godina, može početi da se više interesuje za igre sa pravilima kao što su sportovi. To nisu izmišljene igre koje su spontano napravljene i Srećko će početi da pregovara o pravilima igre.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

60-72 meseca

Srećko može da kaže kada je rođen, puno ime i adresu. Ostaje na jednoj aktivnosti 20 minuta i koristi veštine rešavanja problema i komplikovano rezonovanje da bi rešio zadatak. Srećko može stvarati logičke veze i rešavati probleme verbalno. On takođe, zahteva detaljna objašnjenja stvari, nekada do tačke da odrasli nije sposoban da mu odgovori. Njegova klasifikacija objekata je kompleksnija i on klasifikuje po obliku, boji, funkciji ili sastavu. Npr „jedemo viljuškom“, „viljuška je napravljena od metala“. On nastavlja da uči i razume nove koncepte kao što su „manje“ i „više“. Srećko opisuje ljude, mesta ili stvari koristeći atribute. Imenuje vreme dana povezano sa nekom aktivnošću, recituje dane u nedelji i koristi jednostavne novčane koncepte. Srećko koristi 2000 reči, ali razume 6000 i nastavlja da pita za značenje novih reči. On može da sluša i bude pažljiv duže vremenske periode, što je veština koja mu je potrebna sada u predškolskom. Srećko dobro poima realnost i razume razliku između stvarnosti i fantazije.

Morfologija i sintaksa (struktura)

60-72 meseca

Srećko je sada dobro verziran u odgovaranju na pitanja o priči i njenoj radnji. On može da razume sva pitanja uključujući „koliko?“ i može da razume kompleksna pitanja vezana za udaljene događaje. On upotrebljava rečenice sa prosekom od šest do osam reči i one su gramatički ispravne. Takođe počinje da koristi složenije glagolske fraze kao što su „mogao sam“ itd.

Veštine fine i grube motorike

60-72 meseca

Srećkove veštine grube i fine motorike su sada dobro razvijene i, kako raste, otkriva da je prilično dobar u nekim stvarima kao što su na primer crtanje ili igranje fudbala. Ukoliko bude vežbao i nastavio sa ovim stremljenjima,  otkriće da njegove veštine mogu nastaviti da se razvijaju do odraslog doba.

Чланак Razvojna dostignuća 60-72 meseca (5-6 godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje.

Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao.

Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

48-60 meseci

Srećko je sada potpuno razumljiv svakome i usavršio je većinu glasova i klastera – m p b d t v k g h j l f s z c lj nj r č š ž ć đ dž sv sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr št... Neki Srećkovi drugari još uvek imaju poteškoća sa r, l, lj, č, ž, š, dž, ali većini dece ovog uzrasta treba malo duže da usvoje te glasove.  Srećko samo ponekad pogreši na dužim klasterima – spr str zbr šklj a neke klastere u sredini i na krajevima reči on ponekad uprošćava. Srećko koristi 1500 i više reči a njegova brzina, ritam, intonacija i glasnoća su normalne. Srećkova auditorna memorija može da zadrži i ponovi 3-4 cifre.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

48-60 meseci

Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). On pravilno  koristi prošlo vreme, pridevi i prilozi su postali delovi njegovoog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

48-60 meseci

Srećko zna i razume pravila jednostavnih konverzacija npr. naizmenično učestvovanje, ostajanje na temi i svestan je kada ih krši. Njegovo pouzdanje nastavlja da raste i on govori bez izbegavanja ili stida. On je samouveren na telefonu i ima svest o sposobnostima drugih ljudi modifikujući svoj govor uzrastu sagovornika.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

48-60 meseci

Srećko sada razume do 2000 reči. On takođe razvija još jednu važnu veštinu, metalingvističku svest što znači da može da misli i komentariše o onome što on ili drugi ljudi govore. Njegovo razumevanje i proces mišljenja nastavljaju da se razvijaju. Razumevanje je sada na takvom nivou da može da prati i obrađuje uputstva koja sadrže više od četiri reči koje su nosioci informacije ili rečenicu od 8 reči. Može pratiti trostepene naloge kada pomovi i objekti nisu prisutni. Njegove sposobnosti prepričavanja rastu i on može prepričati priču po sećanju koristeći pet rečenica. Srećko može držati poruku u glavi i preneti je drugoj osobi. On je učio da broji i može da broji predmete do četiri ili pet. Može da poređa tri i više slika po redosledu događaja i razume suprotne koncepte. Može imenovati osnovne boje na zahtev i prepoznaje krstove, trouglove, krugove i kvadrate i može da pravi poređenje po brzini i težini. Njegova mašta  sada uplovljava u njegov govor i on govori o zamišljenim uslovima govoreći „kobajagi“ ili „nadam se“. On može da se usmeri na jednu aktivnost jedanaest-dvanaest minuta i da pomaže u planiranju aktivnosti. Njegovo razumevanje vremenskih koncepata raste i on sada može pratiti jezik kao što je „rano ujutro“, „sledećeg meseca“, „sledeće godine“, „oko podne“, razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i dan, jutro, popodne, noć. Njegova svest o konceptima povezanim sa prostornim rasporedom npr „ispred“, „iz“ „daleko“ i „blizu“ takođe raste.

Morfologija i sintaksa (struktura)

48-60 meseci

Srećkova sposobnost da razume kompleksnije rečenice nastavlja da raste. On upotrebljava rečenice od 5-6 reči i koristi složene rečenice kombinovane sa rečima kao što su „i“, „ali“,“ili“,“pa“,“onda“ i „zato što“, npr. „Imam 4 godine ali sam veliki“.

Veštine fine i grube motorike

48-60 meseci

Srećko sada uči da pleše, preskače i hoda po uskoj liniji. On je spretan i siguran na nogama. Njegove veštine fine motorike se još uvek razvijaju i to će se nastaviti još neko vreme. On može da precrtava kvadrat, slova i da nacrta čoveka i kuću detaljno. Srećko broji na prste, koristi nož i viljušku i samostalno se svlači i oblači.

Чланак Razvojna dostignuća 48-60 meseci (4-5 godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje.

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

36-48 meseci

Tokom ovog perioda Srećkov repertoar glasova zaista počinje da se kompletira i on većinu suglasnika izgovara tačno. Sada može da koristi reči sa mnogo različitih glasova n m p b d t v k g h j l f s z c sa većinom ostalih glasova i klastera koji se razvijaju ove godine –l lj r š č   sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr  itd). Srećko sada upotrebljava oko 1000 reči i njegov govor je 90% razumljiv. Njegov govor sada uključuje reči sa konsonantima na kraju reči (npr. „sat“ „mrak“), ali može još uvek ponekad brisati slab  slog npr. „votinja“ za „životinja“. U govoru će se javljati povremena ponavljanja ili oklevanja kao u „ma-ma-ma-mama“ i ovo je česta pojava među decom ovog uzrasta. Srećkovi roditelji  će u početku biti zabrinuti pitajući se da li on to počinje da muca, ali smiriće se kada čuju da mnoga deca iskuse period disfluentnosti  tj netečnosti u govoru. To se najčešće dešava stoga što jezički zahtevi prevazilaze sposobnosti produkcije jer deca žele da govore više i brže nego što to njihov govorni aparat može da izvede. Većina dece prevaziđe period netečnog govora i najbolje je samo pratiti šta se dešava i ne praviti famu oko toga, već uvek držite na umu da treba obezbediti detetu dosta vremena da govori. Sačekajte strpljivo dok ne završi svoj iskaz, i nemojte ga prekidati, ma koliko dugo to trajalo. Srećkove veštine slušanja se takođe poboljšavaju i on bi trebalo da može da sluša i održi pažnju na priči koja traje 15 minuta. Njegova auditorna memorija takođe raste i on sada može da memoriše i do 4 stavke.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

36-48 meseci

Srećko sada sa lakoćom upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko počinje da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima, kao i „onda“ i „zato“. On je sada sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. Srećko takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

36-48 meseci

Srećko sada može da bude u centru pažnje i uživa da priča bez izbegavanja i stida, jer njegovo samopouzdanje raste. On upotrebljava jezik kao kompleksnu alatku: inicira, naizmenično učestvuje u konverzaciji i drži se teme razgovora, ali se takođe lako prilagođava kada dođe do promene teme razgovora. Srećko upotrebljava jezik i u mnogo različitih svrha – pregovaranje, ubeđivanje, dobijanje informacija, izražavanje potreba itd. On takođe počinje da razumeva osećanja i potrebe drugih ljudi (empatija) i može na njih prikladno da odreaguje. Njegove veštine igre se takođe razvijaju, on uživa u igri uloga. Srećko je trenutno u periodu razvoja igre koju nazivamo simbolička igra i može stvoriti svet od pretvaranja i kobajagi igre. Tokom ovog perioda deca više počinju da koriste maštu i počinju da identifikuju jedan predmet kao drugi npr. četka postaje brod. Ova igra se kasnije razvija u imitaciju i razrađene sekvence u kojima dete može uzeti ulogu doktora ili učitelja. Dete počinje da biva manje usmereno na sebe i počinje da postaje svesnije onoga što je izvan njega i oko njega. Do urasta od četiri  godine dete počinje da pokazuje interesovanje za igre sa pravilima i preći će sa paralelne igre na igru koja uključuje više socijalne interakcije. Ova pravila su veoma zasnovana na senzomotornim aspektima igre koja pruža strukturu i ponavljanje.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje i spoznavanje) i saznavanje

36-48 meseci

Srećkovo ovo razumevanje je sada na nivou 3-4 reči, on može obrađivati kompleksne rečenične strukture i razume 1500-2000 reči. Kako se približava četvrtoj godini može pratiti nalog iz tri dela, može pratiti rečenicu od 6 reči i može prepričati kratku priču. Srećko sada izvodi zaključke i može da razume posledice svojih postupaka i postupaka drugih ljudi. Njegovo razumevanje koncepata i kako to njegov svet funkcioniše postaje razvijenije. Tokom njegove 4-te godine života on će naučiti da razume mnoge apstraktne koncepte:

• Koncepte kao što su kvalitet/tekstura/kvantitet/isti/različit
• Predloge – pored
• Poređenje – ja sam viši od tebe
• Razume: „izbaci šta ne pripada“
• Koncepte -jedan, mnogo, veliki, mali, isti, drugačiji, prazan, pun, čist, prljav itd.
• Koncepte vremena kao što su dan i noć.
• Razume razliku u prošlost/sadašnjost/budućnost
• Odgovara na pitanja „šta nedostaje?“ i prepoznaje predmete koji nedostaju iz scene
• Razume dan/jutro/popodne/noć
• Pravi poređenja po brzini i težini
• Pokušava da odgovori na problemska pitanja – „šta ako…“

Srećko sada može da napravi redosled trodelne priče u slikama, ostaće na jednoj aktivnosti osam ili devet minuta i njegova koncentracija i pažnja su se razvile tako da može da sedi i sluša 15 minutnu priču.

Morfologija i sintaksa (struktura)

36-48 meseci

Srećkovo razumevanje komleksnijeg jezika brzo raste i još uvek je ispred njegovog ekspresivnog jezika. On prati predloške fraze kao što su „stavi kocku ispod auta“ i prati dvostepene naloge  npr. „stavi lutku u krevet“. On razume i koristi množine npr. „kocke“, „lavovi“, zamenice npr. „ ja, me, ti, on, ona, ono, njoj, njemu“ i prisvojne npr. „njeno“. U stvari, Srećko vodi konverzaciju koristeći mnogo tačnih gramatičkih struktura (množine, prisvojne, zamenice, predlozi, pridevi, prilozi). Dužina Srećkove rečenice raste (prosečno rečenice od tri do pet reči) i on može da prepriča priču ili objasni ideju nekome, koristeći se pri tom kratkim rečenicama. On nastavlja da postavlja mnogo pitanja (npr. „Šta + radi?“, “Gde?“, “Ko?“, “Kada?“, “Koliko?“, “Kako?“) i koristi „zato što“ i „onda“ da bi povezao dve rečenice.

Kako se približava četvrtom rođendanu Srećko upotrebljava:

• Zamenice – njen/njegov/ njihov
• Prošlo vreme
• Prisvojne reči – mamina tašna
• Pravilnu i nepravilnu množinu
• Negacije i neke modalne glagole

Veštine fine i grube motorike

36-48 meseci

Kako Srećko ulazi u svoju četvrtu godinu, raste mu pouzdanje i repertoar onoga što može da uradi sa svojim telom. Dobar je u penjanju na merdevine i drveće i pokušava da se penje na i preko mnogih stvari. Njegova ravnoteža se takođe poboljšava i Srećko može da stoji na jednoj nozi pet sekundi i skakuće na istoj nozi. Počinju da ga zanimaju lopte, iako još uvek ne razume pravila ni jednog sporta, on baca i hvata loptu i pravi dobre pokušaje šutiranja  fudbala. Njegove veštine fine motorike se takođe razvijaju, može da nacrta jednostavne predmete, telo sa glavom, trupom, nogama, rukama i prstima. Srećko može da niže perle i da zakopča košulju, ali još uvek ima teškoće sa vezivanjem pertli. On pere i briše ruke pre jela.

Чланак Razvojna dostignuća 36-48 meseca (3-4 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

30-36 meseci

Srećkov govor nastavlja da se razvija i on sada u svom glasovnom inventaru ima m n p b d t v k g h j l i počinje da koristi f s z c, iako ovi glasovi još uvek mogu biti zaustavljani ( zamenjeni plozivnim glasovima npr. „sin“ postaje „tin“).  Druge uobičajene zamene su da zameni nj sa n, lj sa l, r sa v l ili w. Neke glasovne kombinacije su još uvek teške za njega uključujući klastere (st pl sl  itd.) i često će ih uprošćavati na 1 glas, a medijalni glasovi će povremeno biti ispuštani. Njegov je govor sada toliko jasan da ga i osobe koje ga ne poznaju razumeju 75% vremena. Srećko, takođe, u svojim rečima, koristi ispravni naglasak i intonaciju, iako još uvek može izostavljati neke delove manje naglašenog govora. Srećko sada više sluša na daljinu i njegovo auditorno pamćenje može da zapamti 2-3 stavke u različitim lingvističkim kontekstima.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

30-36 meseci

Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko  takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da poveže više reči, on postavlja i više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje 3 ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

30-36 meseci

Govorni jezik je sada Srećkovo primarno sredstvo izražavanja i govor postaje društvena alatka. On često traži dozvolu pre nego što nešto uradi. Srećko  sada izražava  šta oseća u vezi neke situacije. On je sada sposoban da ima 2-3 razmene sa slušaocem i stalo mu je da priča o neposrednim iskustvima, kao i o stvarima koje su se ranije desile. U igri je spremniji da deli predmete i igračke uopšte, ali još uvek može pričati sam sa sobom tokom igre.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

30-36 meseci

Srećko razume naloge na nivou iskaza od 3 reči i jezik sa više složenosti. On takođe može da prepozna predmete po upotrebi npr. „Iz čega pijemo? Gde spavamo? Na čemu sedimo?“  Razume koncept „jedan“ i „još jedan“ i sparuje boje i oblike sa slikama. Kako se razvija Srećkovo znanje koncepata, on uči kako da razvrstava, sekvencionira (slaže slagalice od 3 povezana dela), kategoriše i pokušava jednostavno brojanje. Srećkova svest o vremenu se takođe razvija i on razume danas, juče, sutra.

Morfologija i sintaksa (struktura)

30-36 meseci

Srećko sada razume rečenice od tri reči (ponekad i 4 reči) i njegovo razumevanje još složenijih rečenica nastavlja da se razvija npr. on razume uputstva koja sadrže zamenice: „Ja hoću čašu“. „Pokaži mi moju čašu“, „tvoju čašu“, „moju“. Postavlja jednostavna pitanja „Ta ladi?“ i odgovara na  „Ko“, „Šta“, „Gde“ i „Zašto“ pitanja. Srećko takođe počinje da gradi množine i stavlja vremenske nastavke na glagole. On takođe koristi negaciju ne, zamenice “ti/ja/on/ona/oni/mi“, neke množine, prisvojne zamenice „moje/tvoje, mamina“. Još negacija- nije/ništa/niko. Počinje da koristi veznike i/zato.

Veštine fine i grube motorike

30-36 meseci

Srećko sada može da hoda uz stepenice naizmenično menjajući noge i postaje vešt penjač. Može da trči i hoda na prstima i trčeći izbegava predmete. Njegove veštine fine motorike se takođe dalje razvijaju i on sada može da skine većinu delova odeće, ali još uvek ima malo problema sa dugmićima. U vrtiću, on sada preslikava krst i crta telo sa glavom i još jednim delom tela. Srećko počinje da seče makazama.

Чланак Razvojna dostignuća 30-36 meseca (2,5-3 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

24-30 meseci

Srećko je sada sposoban da slobodnije govori i do 30-og meseca imaće ekspresivni rečnik od 200 reči. Mnogi glasovi još uvek treba da se razviju ali on u svom inventaru poseduje m,n,p,b,d, j,h i većinu samoglasnika a suglasnici k, g, t su sada u slobodnijoj upotrebi. Sve više suglasnika se javlja u finalnom položaju na kraju reči. Srećko još uvek produžava neke reči, izgovara istu reč na različite načine, skraćuje reči i izostavlja glasove u sredini. Uprkos tome što Srećkov govor sadrži omisije (izostavljanja) i aproksimacije (približno izgovaranje), njegov govor je još uvek 75% razumljiv njegovim prijateljima i članovima porodice. Srećkova upotreba žargona nestaje i on postaje sposoban da šapuće.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

24-30 meseca

Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. Srećko imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

24-30 meseca

Govoreći o sebi Srećko se koristi svojim imenom. On spremnije odgovara na zahteve odraslih a zauzvrat traži više informacija o novim stvarima. On želi da opisuje događaje nakon što se dogode i postaje veštiji u naizmeničnosti i konverzaciji. Srećko sada počinje češće da inicira igru pretvaranja i počinje da se igra paralelno sa drugom decom. On imitira simboličku igru npr. obavlja kućne aktivnosti koristeći jedan predmet kao drugi i pretvarajući se da priča na telefon.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

24-30 meseca

Uporedo sa razvojem izražavanja jezika Srećkovo razumevanje jezika raste velikom brzinom. On prati  uputstva od dva koraka sa lakoćom i razume rečenice koje sadrže jednostavne predloge – u/na/ispod, kao i različite veličine (veliko/malo). Njegovo razumevanje zamenica takođe raste i pravi razliku imeđu on/ona/oni/mi. Srećko verovatno sada razume značenje između 500-900 reči, što je daleko više od broja reči koje on koristi u svom govoru. Srećko razvija i druge veštine: može da sparuje iste slike i oblike i razume koncept broja jedan i dva. Srećko je sada dobrano svestan uzroka i posledice i zna da pritiskanje dugmića i vučenje uzica izaziva da se stvari dogode.

Morfologija i sintaksa (struktura)

24-30 meseca

Srećko kombinuje fraze od 2 reči a, kako mu pouzdanje raste, može čak i  pokušavati  jednostavne fraze od 3 reči npr. „Tata ide papa“. Počinje da koristi glagole, koristi neke lične zamenice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moje“  i počinje da koristi sopstveno ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju.

Veštine fine i grube motorike

24-30 meseca

Srećko se sada penje po jednostavnim spravama, skače sa obe noge i pokušava da vozi tricikl. Njegove veštine fine motorike se takođe brzo razvijaju tako da Srećko vešto jede kašikom i oblači kapu i cipele. Srećko, takođe, postaje bolji u manipulaciji igračkama, gradi kulu od 4-6 kocaka, crta tačke i linije i imitira vertikalne i horizontalne linije i krugove. Pokreće mehaničke igračke i može da stavi krug, trougao i kvadrat u umetaljku kao i da niže perle.

Чланак Razvojna dostignuća 24-30 meseca (2-2,5 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.