Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:

• Ne mogu da čitam ili pišem tekst
• Ne mogu da razumem tekst
• Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše
• Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao
• Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu.
• Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim

Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja koje ste imali pre traumatske povrede mozga, moguće je da čitanje i pisanje učinite lakšim upotrebom nekih drugih strategija. Na primer, napišite zabelešku ili ključne reči na margini sa olovkom ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon pa ih onda preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri vaš rad da vidi da li je tačno napisan i da li ima smisla.

Чланак Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon traumatske povrede mozga, koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u okruženju vašeg doma koje će vam pomoći da komunicirate i nosite se sa svojim svakodnevnim zadacima. Tretman, rehabilitacija i oporavak mogu biti spori, ali vam može pomoći korišćenje jednostavnih stvari kao što su izbacivanje pozadinske buke kada komunicirate, upotreba kalendara ili stavljanje lepljivih papirića sa porukama na frižider da vas podseti na sastanake.
Ostali ljudi u vašem domu mogu pomoći tako što će se i sami truditi da koriste bolje veštine komunikacije govoreći vam lice u lice, ne govoreći previše brzo i dajući vam dovoljno vremena da odgovorite.

Dugoročna perspektiva
Vaš mozak će doživeti određeni stepen spontanog oporavka nakon povrede mozga ali često će vam ostati neke rezidualne ili čak ozbiljne teškoće kao posledice vaše povrede. Veliki deo rehabilitacije biće usmeren na prilagođavanje okruženja i vaše komunikacije. Upotrebom mnogih jednostavnih strategija mogu vam se olakšati svakodnevni kognitivni zadaci i komunikacija i time vam se omogućiti da živite ispunjen, aktivan i samostalan život.

Чланак Prilagođavanje nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kako se nositi sa umorom nakon traumatske povrede mozga

Zamor i prezasićenost su veoma česti simptomi nakon traumatske povrede mozga. Ukoliko ne vodite računa o kontroli zamora nakon traumatske povrede mozga možete umanjiti uspeh u dostizanu bilo kojeg drugog cilja i vaš oporavak će biti sporiji. Ukoliko uspete da upravljate zamorom stvarate osnovu da se posvetite drugim problemima i olakšate rehabilitaciju i tretman. Teškoće sa spavanjem su čest rezultat povrede mozga i to može značiti da morate ili puno da spavate ili pak da, kada legnete u krevet, ne možete da zaspite. Postoji nekoliko strategija za pomoć sa umorom:

• Utvrdite rutinu za spavanje u određeno vreme svake noći.
• Izbegavajte kasno noću hranu ili pića kao što je kafa koja utiču na spavanje.
• Zakažite odmore mozga tokom dana. To može uključiti popodnevnu dremku.
• Kada se osećate umorno izbegavajte teške zadatke.

Чланак Prezasićenost i zamor nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Različiti tipovi veština pažnje

Postoje različiti tipovi veština pažnje:

• Održavanje pažnje – ova veština je neophodna da bi se pažnja održala tokom određenog vremenskog perioda da bi se završio neki zadatak.
• Selektivna pažnja – ova veština nam omogućava da obraćamo pažnu na nešto a da nas pri tom pozadinska buka ili pokreti ne mogu lako omesti.
• Prebacivanje pažnje – ova veština nam omogućava da se prebacujemo između 2 aktivnosti a ne samo da se usmerimo na jednu a zaboravimo na drugu.
• Podeljena pažnja – ova veština nam omogućava da podelimo pažnju između 2 zadatka npr. vožnje i pričanja u isto vreme.

Teškoće sa pažnjom imaju uticaj na komunikaciju i svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja ili kuvanje. Osobe sa problemima pažnje mogu se dovesti u opasnost ukoliko se upuste u aktivnost kao što je vožnja posebno ukoliko takođe pate i od zamora. Pažnja takođe utiče na veštine komunikacije zato što osobe sa povredom mozga imaju teškoća u tome da paze tokom konverzacija i obrade informacija.

Tretman i rehabilitacija veština pažnje mogu biti usmereni na implementaciju strategija koje možete koristiti da olakšate pažnju i koncentraciju kao što su praćenje zamora, pokušavanje da ne radimo više stvari od jednom i da eliminišemo ometajuće faktore ukoliko sa nekim razgovaramo. Logoped može uvesti ove strategije da bi olakšao oporavak.

Чланак Veštine pažnje i traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:

Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.

Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.

Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd. Oni od nas koji su bliski rod ili prijatelj osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti svesni svojih veština komunikacije i prilagoiti ih u skladu sa potrebama:

• Govorite licem okrenuti slušaocu – dobra komunikacija je obično olakšana okretanjem prema slušaocu i bivanjem na istom nivou očiju sa njim.
• Ugasite TV ili radio i zatvorite prozor ako je napolju bučno
• Postarajte se da soba bude dobro osvetljena
• Nemojte govoriti previše brzo ali ni previše sporo
• Ukoliko dajete dugačko uputstvo, podelite ga na manje delove rezimirajući na kraju
• Budite strpljivi i dajte osobi dosta vremena da odgovori
• Pokušajte da prepoznate kada je osoba umorna i ne želi da govori

Чланак Prilagođavanje neurološkom oboljenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Promena u socijalnim veštinama i ponašanju može biti simptom stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave. Ponašanje može postati ekstremno tako da osoba postaje nasilna ili se ponaša vrlo nepristojno i neprikladno. Osoba može imati teškoća u održavanju prethodnih veza i osobe koje su ih dobro poznavale mogu misliti da se njihova ličnost promenila.

Osobe sa povredom mozga mogu takođe zaboravljati društvene norme i kako se prikladno ponaša u određenim situacijama. Logoped može pomoći u nekim od ovih situacija, posebno sa ponašanjem i socijalnim veštinama vezanim za komunikaciju. Ipak, ukoliko su prisutni ozbiljniji problemi u ponašanju i njihov uticaj na blisko okruženje osobe sa traumatskom povredom mozga, treba uključiti kliničkog psihologa.

Iako se većina ljudi oporavi od stečene povrede mozga, često im ostaju trajne posledice. Tretman često uključuje implementaciju strategija za prevazilaženje tih teškoća. Logoped može obezbediti strategije za olakšavanje rehabilitacije i oporavka vezanog za socijalne veštine i komunikaciju.

Чланак Socijalne veštine i ponašanje nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe imaju teškoće ili poremećaje glasa. Problemi sa glasom (disfonija) mogu se javiti iz više razloga:

• Zloupotreba galasa
• Stres može dovesti do teškoća sa glasom
• Povreda ili bolest koja pogađa bilo koji deo vokalnog aparata
• Bolest ili oboljenje larinksa i/ili laringektomija

Problemi sa glasom mogu uticati na život na različite načine uključujući napredovanje u karijeri, vezama i pouzdanju. Mnoge stvari koje će imati pozitivan uticaj na vaš glas mogu se uraditi sa govornom terapijom i promenom životnog stila.

Kako glas funkcioniše?

Pre nego što počnemo priču o tome šta se može uraditi da bismo popravili ili olakšali glas pogledajmo kako on nastaje. Jednostavno rečeno, glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena) kada želimo da proizvedemo glas. Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd. Promena visine postiže se promenom mase, dužine i napetosti glasnica tj. ako stvaramo glas ”iiiii” a potom “aaaaa” vazduh prolazi kroz vaše glasnice koje su drugačije napetosti i dužine (a i vaš jezik takođe pomaže da se oblikuje zvuk). Zvuk stvoren u larinksu će putovati u oralnu šupljinu i vaš jezik, obrazi i usne će zauzeti određene pozicije da artikulišu zvuk pravilno. Kada stvaramo bezvučne glasove (“sss”, “fff”) naše glasnice su raširene (abdukovane) a kada stvaramo zvučne glasove (“aaa”, “mmm” itd.) naše glasnice se spajaju (adukovane su).

Ukoliko ste zabrinuti za svoj glas, posetite kvalifikovanog logopeda u cilju procene i govorne terapije.

Terapija i tretman problema sa glasom (disfonija)

Tretman glasa

Postoji mnogo načina i terapijskih vežbi ili vrsta tretmana kojima možemo da se nosimo i/ili izbegnemo probleme sa glasom (disfonija).

Izbegavajte pogrešnu upotrebu i zloupotrebu glasa

Često, rešavanje problema sa glasom nastalih pogrešnom upotrebom glasa zahteva od osobe samo da promeni svoj stil života i izbegava određene aktivnosti. Takođe, može uključiti i učenje tehnika relaksacije i menjanja načina na koji koristimo svoj glas. Da bismo promenili način na koji koristimo glas, moramo se usredsrediti na način disanja tako da pluća obavljaju posao a ne larinks. Kvalifikovani logoped će moći da vas provede kroz relevantne vežbe. Ukoliko terapija ne može da reši problem, bira se hirurška intervencija kojom će se ukloniti izraštaji kao što su čvorić ili cista. Ipak, iako operacija često ima uspešan ishod, važno je znati da ukoliko ne rešite problem koji je izazvao poremećaj glasa, velika je verovatnoća da će se on ponovo javiti.

Suočavanje sa povredom

Od stepena povrede zavisi koliko će vam se glas poboljšati. Paraliza glasnica je jedna moguća posledica povrede a može se takođe javiti i kada je osoba imala endotrahealnu intubaciju nakon kome ili operacije. Kada je jedna glasnica povređena ili paralizovana, operacija ponekad može popraviti glas. Paralizovana glasnica može se „nadograditi“ sa drugom supstancom kao što je teflon, kolagen ili telesna masnoća i time se smanjuje prostor između dve glasnice omogućavajući glasnici koja radi da se susretne sa paralizovanom glasnicom. Alternativno, operacija kojom se paralizovana glasnica gura bliže centru larinksa može biti izvedena. Glasnica koja radi onda može napraviti bolji kontakt sa paralizovanom glasnicom i glas je poboljšan. Tretman takođe uključuje govornu terapiju nakon hirurške intervencije.

Suočavanje sa bolešću

Kao i kod povrede, zavisi od prirode i težine bolesti. Tretman može uključiti fizikalnu terapiju, govornu terapiju i/ili moguću operaciju.

Suočavanje sa laringektomijom

Stepen gubitka glasa zavisi od veličine odstranjenog dela larinksa, ali vrlo je verovatno da će bez obzira na veličinu odstranjenog dela postojati teškoće sa glasom nakon operacije. Za mnoge će to biti potpun gubitak glasa. Ipak, proteklih godina izvođene su određene operacije koje su dale laringektomiranim pacijentima novu nadu. 1998 je u Klivlendu izvedena prva uspešna transplantacija larinksa a neki pacijenti uspešno koriste uređaje  kao što su elektronski larinks ili veštački larinks. Drugi pacijenti ovladaju ezofagealnim govorom ili imaju traheoezofagealnu punkturu koja im omogućava da lakše proizvode ezofagealni govor. Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog glasa posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i govorne terapije.

Vodite računa o svojim glasovima – zdrav glas

Kao što smo napomenuli u prvom delu, ukoliko imate promukao ili nezdrav glas to je često simptom nezdrave osobe. Stil života igra ogromnu ulogu u zdravlju vašeg glasa, tako da pokušajte da pratite nekoliko jednostavnih pravila:

Dišite ispravno – dišite iz dijafragme i uzmite dubok udah pre nego što govorite. Nemojte neprekidno govoriti dok ne ostanete bez vazduha. Ako dišete plitko (iz grudi a ne iz stomaka), ne koristite pravilno dah za govor i ne obezbeđujete dovoljno snage za govor koliko biste mogli.

Pazite na dobro držanje – Dobar stav će vam pomoći sa tehnikom disanja

Budite hidrirani – Pijte dosta vode kontinuirano tokom dana. Izbegavajte previše kafeiniranih pića ili previše alkohola.

Pokušajte da se opustite – ogroman uzrok problema sa glasom je stres. Preterana napetost će uticati na vaše držanje, disanje i mišiće grla i vrata što utiče na vaš glas. Ukoliko imate problema sa glasom, nađite svaki dan vremena za opuštanje.

Pokušajte da izbegavate pročišćavanje grla ili šaputanje – mnogi ljudi sa teškoćama glasa osećaju potrebu da konstantno „pročišćavaju“ grlo i često to rade nesvesno i ne razmišljajući o tome. „Pročišćavanje“ grla može zaista pogoršati teškoće sa glasom. Neki predlažu ili da izvodite jako gutanje ili da uzmete gutljaj vode umesto da pročišćavate grlo. Nasuprot verovanju mnogih, šaputanje nije dobro za zaštitu glasa, zato što glasnice moraju još jače da rade kada šapućemo.

Prestanite da pušite – pokušajte da prestanete ili smanjite pušenje jer dim prolazi direktno preko glasnica. Pušenje može uzrokovati respiratorne bolesti, laringealni kancer i druge zdravstvene probleme koji mogu uticati na glas.

Svest o zanimanju – da li vaš posao uključuje dosta pričanja? Osim promene posla, postoji mnogo stvari koje možete uraditi da pomognete zaštiti svog glasa. Pijte dosta voda i dišite iz dijafragme pre nego što govorite. Pokušavajte da izbegnete govor ili vikanje onda kada to nije apsolutno neophodno i pronađite vreme dana kada ćete se opustiti. Ukoliko vaša profesija uključuje disanje u prašini i/ili isparenjima, pokušajte da pronađete način da se tome što manje izlažete.

Da li uzimate lekove? – imajte u vidu da određeni lekovi kao što su inhalatori mogu da prekriju farinks i glasnice, isušujući ih. Jedan od načina da se ovo prebrodi je da ostanete hidrirani i pijete puno vode. Razgovarajte sa doktorom ukoliko osećate da vaš lek možda utiče na vaš glas.

Da li patite od refluksa? – Ukoliko patite od refluksa noću to takođe može izazvati probleme sa glasom. Ukoliko mislite da to možda izaziva vaše probleme, idite kod doktora po odgovarajući lek.

Izbegavajte rad u okruženjima koja su zadimljena ili prašnjava

Brinite se o zdravlju i ishrani i izbegavajte aktivnosti u kojima naprežete svoj glas. Ukoliko nastavite da gubite glas ili je on kontinuirano promukao, idite kod doktora i tražite uput za ORL (uho, grlo i nos) specijalistu ili logopeda.

Чланак Problemi sa glasom kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.