Odvojite vreme za svoju decu!!
Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja,
odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima.

Preuzmite datoteku:
stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Чланак Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje..

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

Nakon sedamdeset drugog meseca života Srećkov govor je bez grešaka, kao kod odraslih.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

72+ meseca

Srećkov rečnik nastavlja da se bogati, on je sposoban za konverzaciju i može da argumentuje svoju tačku gledišta.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

72+ meseca

Srećko razume suptilni humor i smeje se blesavim stvarima. On koristi telefon za društvene pozive. Srećko sada redovno igra igre sa pravilima i uživa u fudbalu. Redovno se svađa oko pravila. Takođe prisutna je veća usmerenost na društvene aspekte igre i prihvatanje od strane grupe.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

72+ meseca

Srećkovo razumevanje sveta oko njega raste, posebno zato što sada pohađa školu. On mora da sluša, obrađuje i uči, često bez ikakvog vizuelnog inputa. Ipak, njegova auditorna memorija i veštine obrade su takve da on nema teškoća u primanju i skladištenju novih informacija.

Morfologija i sintaksa (struktura)

72+ meseca

Srećko je sada sposoban da koristi pasivne oblike rečenica npr. „kolač je pojeden“ i ispravlja svoje greške u rečenicama. On sada koristi izraze odraslih npr. „Ovo je ozbiljno. Tata je povredio nogu, a treba da igra u finalu u nedelju“ . Verbalno se  raspravlja i koristi više složenih negacija npr “Ne mogu da razumem“ ili „Ne mogu da shvatim“. Koristi zreliji rečnik npr. „iznenada“, „zastrašujuće“, „razočaravajuće“.

Veštine fine i grube motorike

72+ meseca

Srećko nastavlja da briljira u određenim motoričkim veštinama koje uključuju umetnost i sport.

Чланак Razvojna dostignuća 72+ meseca (6+ godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci značajno se razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

60-72 meseca

Srećko sada nema teškoće u izgovoru bilo kog glasa – m p b d t v k g h j l f s z c lj nj r č š ž ć đ dž sv sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr št spr str zbr šklj… On koristi oko 2000 reči i njegova auditorna memorija može da zadrži i ponovi 4-5 cifara.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

60-72 meseca

Srećko sada upotrebljava 2000 reči, koristeći rečenicu sa prosečnom dužinom od šest do osam reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste do odraslog doba.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

60-72 meseca

Srećko je prilično sposoban da verbalno izrazi svoja osećanja a takođe pokazuje više zanimanja da stvari budu zabavne. Kako Srećko dostiže uzrast od šest godina, može početi da se više interesuje za igre sa pravilima kao što su sportovi. To nisu izmišljene igre koje su spontano napravljene i Srećko će početi da pregovara o pravilima igre.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

60-72 meseca

Srećko može da kaže kada je rođen, puno ime i adresu. Ostaje na jednoj aktivnosti 20 minuta i koristi veštine rešavanja problema i komplikovano rezonovanje da bi rešio zadatak. Srećko može stvarati logičke veze i rešavati probleme verbalno. On takođe, zahteva detaljna objašnjenja stvari, nekada do tačke da odrasli nije sposoban da mu odgovori. Njegova klasifikacija objekata je kompleksnija i on klasifikuje po obliku, boji, funkciji ili sastavu. Npr „jedemo viljuškom“, „viljuška je napravljena od metala“. On nastavlja da uči i razume nove koncepte kao što su „manje“ i „više“. Srećko opisuje ljude, mesta ili stvari koristeći atribute. Imenuje vreme dana povezano sa nekom aktivnošću, recituje dane u nedelji i koristi jednostavne novčane koncepte. Srećko koristi 2000 reči, ali razume 6000 i nastavlja da pita za značenje novih reči. On može da sluša i bude pažljiv duže vremenske periode, što je veština koja mu je potrebna sada u predškolskom. Srećko dobro poima realnost i razume razliku između stvarnosti i fantazije.

Morfologija i sintaksa (struktura)

60-72 meseca

Srećko je sada dobro verziran u odgovaranju na pitanja o priči i njenoj radnji. On može da razume sva pitanja uključujući „koliko?“ i može da razume kompleksna pitanja vezana za udaljene događaje. On upotrebljava rečenice sa prosekom od šest do osam reči i one su gramatički ispravne. Takođe počinje da koristi složenije glagolske fraze kao što su „mogao sam“ itd.

Veštine fine i grube motorike

60-72 meseca

Srećkove veštine grube i fine motorike su sada dobro razvijene i, kako raste, otkriva da je prilično dobar u nekim stvarima kao što su na primer crtanje ili igranje fudbala. Ukoliko bude vežbao i nastavio sa ovim stremljenjima,  otkriće da njegove veštine mogu nastaviti da se razvijaju do odraslog doba.

Чланак Razvojna dostignuća 60-72 meseca (5-6 godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje.

Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao.

Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

48-60 meseci

Srećko je sada potpuno razumljiv svakome i usavršio je većinu glasova i klastera – m p b d t v k g h j l f s z c lj nj r č š ž ć đ dž sv sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr št... Neki Srećkovi drugari još uvek imaju poteškoća sa r, l, lj, č, ž, š, dž, ali većini dece ovog uzrasta treba malo duže da usvoje te glasove.  Srećko samo ponekad pogreši na dužim klasterima – spr str zbr šklj a neke klastere u sredini i na krajevima reči on ponekad uprošćava. Srećko koristi 1500 i više reči a njegova brzina, ritam, intonacija i glasnoća su normalne. Srećkova auditorna memorija može da zadrži i ponovi 3-4 cifre.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

48-60 meseci

Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). On pravilno  koristi prošlo vreme, pridevi i prilozi su postali delovi njegovoog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

48-60 meseci

Srećko zna i razume pravila jednostavnih konverzacija npr. naizmenično učestvovanje, ostajanje na temi i svestan je kada ih krši. Njegovo pouzdanje nastavlja da raste i on govori bez izbegavanja ili stida. On je samouveren na telefonu i ima svest o sposobnostima drugih ljudi modifikujući svoj govor uzrastu sagovornika.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

48-60 meseci

Srećko sada razume do 2000 reči. On takođe razvija još jednu važnu veštinu, metalingvističku svest što znači da može da misli i komentariše o onome što on ili drugi ljudi govore. Njegovo razumevanje i proces mišljenja nastavljaju da se razvijaju. Razumevanje je sada na takvom nivou da može da prati i obrađuje uputstva koja sadrže više od četiri reči koje su nosioci informacije ili rečenicu od 8 reči. Može pratiti trostepene naloge kada pomovi i objekti nisu prisutni. Njegove sposobnosti prepričavanja rastu i on može prepričati priču po sećanju koristeći pet rečenica. Srećko može držati poruku u glavi i preneti je drugoj osobi. On je učio da broji i može da broji predmete do četiri ili pet. Može da poređa tri i više slika po redosledu događaja i razume suprotne koncepte. Može imenovati osnovne boje na zahtev i prepoznaje krstove, trouglove, krugove i kvadrate i može da pravi poređenje po brzini i težini. Njegova mašta  sada uplovljava u njegov govor i on govori o zamišljenim uslovima govoreći „kobajagi“ ili „nadam se“. On može da se usmeri na jednu aktivnost jedanaest-dvanaest minuta i da pomaže u planiranju aktivnosti. Njegovo razumevanje vremenskih koncepata raste i on sada može pratiti jezik kao što je „rano ujutro“, „sledećeg meseca“, „sledeće godine“, „oko podne“, razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i dan, jutro, popodne, noć. Njegova svest o konceptima povezanim sa prostornim rasporedom npr „ispred“, „iz“ „daleko“ i „blizu“ takođe raste.

Morfologija i sintaksa (struktura)

48-60 meseci

Srećkova sposobnost da razume kompleksnije rečenice nastavlja da raste. On upotrebljava rečenice od 5-6 reči i koristi složene rečenice kombinovane sa rečima kao što su „i“, „ali“,“ili“,“pa“,“onda“ i „zato što“, npr. „Imam 4 godine ali sam veliki“.

Veštine fine i grube motorike

48-60 meseci

Srećko sada uči da pleše, preskače i hoda po uskoj liniji. On je spretan i siguran na nogama. Njegove veštine fine motorike se još uvek razvijaju i to će se nastaviti još neko vreme. On može da precrtava kvadrat, slova i da nacrta čoveka i kuću detaljno. Srećko broji na prste, koristi nož i viljušku i samostalno se svlači i oblači.

Чланак Razvojna dostignuća 48-60 meseci (4-5 godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje.

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

36-48 meseci

Tokom ovog perioda Srećkov repertoar glasova zaista počinje da se kompletira i on većinu suglasnika izgovara tačno. Sada može da koristi reči sa mnogo različitih glasova n m p b d t v k g h j l f s z c sa većinom ostalih glasova i klastera koji se razvijaju ove godine –l lj r š č   sp st sk sl sm sn gl bl fl pl tr gr br cr kr  itd). Srećko sada upotrebljava oko 1000 reči i njegov govor je 90% razumljiv. Njegov govor sada uključuje reči sa konsonantima na kraju reči (npr. „sat“ „mrak“), ali može još uvek ponekad brisati slab  slog npr. „votinja“ za „životinja“. U govoru će se javljati povremena ponavljanja ili oklevanja kao u „ma-ma-ma-mama“ i ovo je česta pojava među decom ovog uzrasta. Srećkovi roditelji  će u početku biti zabrinuti pitajući se da li on to počinje da muca, ali smiriće se kada čuju da mnoga deca iskuse period disfluentnosti  tj netečnosti u govoru. To se najčešće dešava stoga što jezički zahtevi prevazilaze sposobnosti produkcije jer deca žele da govore više i brže nego što to njihov govorni aparat može da izvede. Većina dece prevaziđe period netečnog govora i najbolje je samo pratiti šta se dešava i ne praviti famu oko toga, već uvek držite na umu da treba obezbediti detetu dosta vremena da govori. Sačekajte strpljivo dok ne završi svoj iskaz, i nemojte ga prekidati, ma koliko dugo to trajalo. Srećkove veštine slušanja se takođe poboljšavaju i on bi trebalo da može da sluša i održi pažnju na priči koja traje 15 minuta. Njegova auditorna memorija takođe raste i on sada može da memoriše i do 4 stavke.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

36-48 meseci

Srećko sada sa lakoćom upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko počinje da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima, kao i „onda“ i „zato“. On je sada sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. Srećko takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

36-48 meseci

Srećko sada može da bude u centru pažnje i uživa da priča bez izbegavanja i stida, jer njegovo samopouzdanje raste. On upotrebljava jezik kao kompleksnu alatku: inicira, naizmenično učestvuje u konverzaciji i drži se teme razgovora, ali se takođe lako prilagođava kada dođe do promene teme razgovora. Srećko upotrebljava jezik i u mnogo različitih svrha – pregovaranje, ubeđivanje, dobijanje informacija, izražavanje potreba itd. On takođe počinje da razumeva osećanja i potrebe drugih ljudi (empatija) i može na njih prikladno da odreaguje. Njegove veštine igre se takođe razvijaju, on uživa u igri uloga. Srećko je trenutno u periodu razvoja igre koju nazivamo simbolička igra i može stvoriti svet od pretvaranja i kobajagi igre. Tokom ovog perioda deca više počinju da koriste maštu i počinju da identifikuju jedan predmet kao drugi npr. četka postaje brod. Ova igra se kasnije razvija u imitaciju i razrađene sekvence u kojima dete može uzeti ulogu doktora ili učitelja. Dete počinje da biva manje usmereno na sebe i počinje da postaje svesnije onoga što je izvan njega i oko njega. Do urasta od četiri  godine dete počinje da pokazuje interesovanje za igre sa pravilima i preći će sa paralelne igre na igru koja uključuje više socijalne interakcije. Ova pravila su veoma zasnovana na senzomotornim aspektima igre koja pruža strukturu i ponavljanje.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje i spoznavanje) i saznavanje

36-48 meseci

Srećkovo ovo razumevanje je sada na nivou 3-4 reči, on može obrađivati kompleksne rečenične strukture i razume 1500-2000 reči. Kako se približava četvrtoj godini može pratiti nalog iz tri dela, može pratiti rečenicu od 6 reči i može prepričati kratku priču. Srećko sada izvodi zaključke i može da razume posledice svojih postupaka i postupaka drugih ljudi. Njegovo razumevanje koncepata i kako to njegov svet funkcioniše postaje razvijenije. Tokom njegove 4-te godine života on će naučiti da razume mnoge apstraktne koncepte:

• Koncepte kao što su kvalitet/tekstura/kvantitet/isti/različit
• Predloge – pored
• Poređenje – ja sam viši od tebe
• Razume: „izbaci šta ne pripada“
• Koncepte -jedan, mnogo, veliki, mali, isti, drugačiji, prazan, pun, čist, prljav itd.
• Koncepte vremena kao što su dan i noć.
• Razume razliku u prošlost/sadašnjost/budućnost
• Odgovara na pitanja „šta nedostaje?“ i prepoznaje predmete koji nedostaju iz scene
• Razume dan/jutro/popodne/noć
• Pravi poređenja po brzini i težini
• Pokušava da odgovori na problemska pitanja – „šta ako…“

Srećko sada može da napravi redosled trodelne priče u slikama, ostaće na jednoj aktivnosti osam ili devet minuta i njegova koncentracija i pažnja su se razvile tako da može da sedi i sluša 15 minutnu priču.

Morfologija i sintaksa (struktura)

36-48 meseci

Srećkovo razumevanje komleksnijeg jezika brzo raste i još uvek je ispred njegovog ekspresivnog jezika. On prati predloške fraze kao što su „stavi kocku ispod auta“ i prati dvostepene naloge  npr. „stavi lutku u krevet“. On razume i koristi množine npr. „kocke“, „lavovi“, zamenice npr. „ ja, me, ti, on, ona, ono, njoj, njemu“ i prisvojne npr. „njeno“. U stvari, Srećko vodi konverzaciju koristeći mnogo tačnih gramatičkih struktura (množine, prisvojne, zamenice, predlozi, pridevi, prilozi). Dužina Srećkove rečenice raste (prosečno rečenice od tri do pet reči) i on može da prepriča priču ili objasni ideju nekome, koristeći se pri tom kratkim rečenicama. On nastavlja da postavlja mnogo pitanja (npr. „Šta + radi?“, “Gde?“, “Ko?“, “Kada?“, “Koliko?“, “Kako?“) i koristi „zato što“ i „onda“ da bi povezao dve rečenice.

Kako se približava četvrtom rođendanu Srećko upotrebljava:

• Zamenice – njen/njegov/ njihov
• Prošlo vreme
• Prisvojne reči – mamina tašna
• Pravilnu i nepravilnu množinu
• Negacije i neke modalne glagole

Veštine fine i grube motorike

36-48 meseci

Kako Srećko ulazi u svoju četvrtu godinu, raste mu pouzdanje i repertoar onoga što može da uradi sa svojim telom. Dobar je u penjanju na merdevine i drveće i pokušava da se penje na i preko mnogih stvari. Njegova ravnoteža se takođe poboljšava i Srećko može da stoji na jednoj nozi pet sekundi i skakuće na istoj nozi. Počinju da ga zanimaju lopte, iako još uvek ne razume pravila ni jednog sporta, on baca i hvata loptu i pravi dobre pokušaje šutiranja  fudbala. Njegove veštine fine motorike se takođe razvijaju, može da nacrta jednostavne predmete, telo sa glavom, trupom, nogama, rukama i prstima. Srećko može da niže perle i da zakopča košulju, ali još uvek ima teškoće sa vezivanjem pertli. On pere i briše ruke pre jela.

Чланак Razvojna dostignuća 36-48 meseca (3-4 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

30-36 meseci

Srećkov govor nastavlja da se razvija i on sada u svom glasovnom inventaru ima m n p b d t v k g h j l i počinje da koristi f s z c, iako ovi glasovi još uvek mogu biti zaustavljani ( zamenjeni plozivnim glasovima npr. „sin“ postaje „tin“).  Druge uobičajene zamene su da zameni nj sa n, lj sa l, r sa v l ili w. Neke glasovne kombinacije su još uvek teške za njega uključujući klastere (st pl sl  itd.) i često će ih uprošćavati na 1 glas, a medijalni glasovi će povremeno biti ispuštani. Njegov je govor sada toliko jasan da ga i osobe koje ga ne poznaju razumeju 75% vremena. Srećko, takođe, u svojim rečima, koristi ispravni naglasak i intonaciju, iako još uvek može izostavljati neke delove manje naglašenog govora. Srećko sada više sluša na daljinu i njegovo auditorno pamćenje može da zapamti 2-3 stavke u različitim lingvističkim kontekstima.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

30-36 meseci

Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko  takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da poveže više reči, on postavlja i više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje 3 ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

30-36 meseci

Govorni jezik je sada Srećkovo primarno sredstvo izražavanja i govor postaje društvena alatka. On često traži dozvolu pre nego što nešto uradi. Srećko  sada izražava  šta oseća u vezi neke situacije. On je sada sposoban da ima 2-3 razmene sa slušaocem i stalo mu je da priča o neposrednim iskustvima, kao i o stvarima koje su se ranije desile. U igri je spremniji da deli predmete i igračke uopšte, ali još uvek može pričati sam sa sobom tokom igre.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

30-36 meseci

Srećko razume naloge na nivou iskaza od 3 reči i jezik sa više složenosti. On takođe može da prepozna predmete po upotrebi npr. „Iz čega pijemo? Gde spavamo? Na čemu sedimo?“  Razume koncept „jedan“ i „još jedan“ i sparuje boje i oblike sa slikama. Kako se razvija Srećkovo znanje koncepata, on uči kako da razvrstava, sekvencionira (slaže slagalice od 3 povezana dela), kategoriše i pokušava jednostavno brojanje. Srećkova svest o vremenu se takođe razvija i on razume danas, juče, sutra.

Morfologija i sintaksa (struktura)

30-36 meseci

Srećko sada razume rečenice od tri reči (ponekad i 4 reči) i njegovo razumevanje još složenijih rečenica nastavlja da se razvija npr. on razume uputstva koja sadrže zamenice: „Ja hoću čašu“. „Pokaži mi moju čašu“, „tvoju čašu“, „moju“. Postavlja jednostavna pitanja „Ta ladi?“ i odgovara na  „Ko“, „Šta“, „Gde“ i „Zašto“ pitanja. Srećko takođe počinje da gradi množine i stavlja vremenske nastavke na glagole. On takođe koristi negaciju ne, zamenice “ti/ja/on/ona/oni/mi“, neke množine, prisvojne zamenice „moje/tvoje, mamina“. Još negacija- nije/ništa/niko. Počinje da koristi veznike i/zato.

Veštine fine i grube motorike

30-36 meseci

Srećko sada može da hoda uz stepenice naizmenično menjajući noge i postaje vešt penjač. Može da trči i hoda na prstima i trčeći izbegava predmete. Njegove veštine fine motorike se takođe dalje razvijaju i on sada može da skine većinu delova odeće, ali još uvek ima malo problema sa dugmićima. U vrtiću, on sada preslikava krst i crta telo sa glavom i još jednim delom tela. Srećko počinje da seče makazama.

Чланак Razvojna dostignuća 30-36 meseca (2,5-3 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

24-30 meseci

Srećko je sada sposoban da slobodnije govori i do 30-og meseca imaće ekspresivni rečnik od 200 reči. Mnogi glasovi još uvek treba da se razviju ali on u svom inventaru poseduje m,n,p,b,d, j,h i većinu samoglasnika a suglasnici k, g, t su sada u slobodnijoj upotrebi. Sve više suglasnika se javlja u finalnom položaju na kraju reči. Srećko još uvek produžava neke reči, izgovara istu reč na različite načine, skraćuje reči i izostavlja glasove u sredini. Uprkos tome što Srećkov govor sadrži omisije (izostavljanja) i aproksimacije (približno izgovaranje), njegov govor je još uvek 75% razumljiv njegovim prijateljima i članovima porodice. Srećkova upotreba žargona nestaje i on postaje sposoban da šapuće.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

24-30 meseca

Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. Srećko imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

24-30 meseca

Govoreći o sebi Srećko se koristi svojim imenom. On spremnije odgovara na zahteve odraslih a zauzvrat traži više informacija o novim stvarima. On želi da opisuje događaje nakon što se dogode i postaje veštiji u naizmeničnosti i konverzaciji. Srećko sada počinje češće da inicira igru pretvaranja i počinje da se igra paralelno sa drugom decom. On imitira simboličku igru npr. obavlja kućne aktivnosti koristeći jedan predmet kao drugi i pretvarajući se da priča na telefon.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

24-30 meseca

Uporedo sa razvojem izražavanja jezika Srećkovo razumevanje jezika raste velikom brzinom. On prati  uputstva od dva koraka sa lakoćom i razume rečenice koje sadrže jednostavne predloge – u/na/ispod, kao i različite veličine (veliko/malo). Njegovo razumevanje zamenica takođe raste i pravi razliku imeđu on/ona/oni/mi. Srećko verovatno sada razume značenje između 500-900 reči, što je daleko više od broja reči koje on koristi u svom govoru. Srećko razvija i druge veštine: može da sparuje iste slike i oblike i razume koncept broja jedan i dva. Srećko je sada dobrano svestan uzroka i posledice i zna da pritiskanje dugmića i vučenje uzica izaziva da se stvari dogode.

Morfologija i sintaksa (struktura)

24-30 meseca

Srećko kombinuje fraze od 2 reči a, kako mu pouzdanje raste, može čak i  pokušavati  jednostavne fraze od 3 reči npr. „Tata ide papa“. Počinje da koristi glagole, koristi neke lične zamenice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moje“  i počinje da koristi sopstveno ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju.

Veštine fine i grube motorike

24-30 meseca

Srećko se sada penje po jednostavnim spravama, skače sa obe noge i pokušava da vozi tricikl. Njegove veštine fine motorike se takođe brzo razvijaju tako da Srećko vešto jede kašikom i oblači kapu i cipele. Srećko, takođe, postaje bolji u manipulaciji igračkama, gradi kulu od 4-6 kocaka, crta tačke i linije i imitira vertikalne i horizontalne linije i krugove. Pokreće mehaničke igračke i može da stavi krug, trougao i kvadrat u umetaljku kao i da niže perle.

Чланак Razvojna dostignuća 24-30 meseca (2-2,5 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

18-24 meseci

Srećkov inventar glasova počinje da raste ( m, n, p, b, d, t, j, v, ) i koristi većinu samoglasnika precizno. Sledeći glasovi koji se mogu javiti su k, g, h, ali mnoga deca ih još uvek neće imati razvijene.  Srećko može upotrebljavati između  10-20 reči tokom ovog perioda. Zajedno sa pravim rečima on još uvek koristi žargon i često ćaska žargonom dok gleda u knjigu. Mnoge bebe vole da pevaju u žargonu i njihove vokalizacije se pojačavaju kako njihov nivo aktivnosti raste. Bebe će često pokušavati da imitiraju reči koje drugi govore. Srećko počinje da sastavlja dva sloga zajedno, ali će to obično biti isti slog dupliciran npr. „nana“ za banana, „didi“ za vidi. Mnoge reči će biti približne i glasovi koji se nisu razvili će biti zamenjeni. Krajnji i srednji glas će često biti omitovan. Srećko sada ima auditorno pamćenje u koje može da pohrani 2 stavke.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

18-24 meseca

Srećkova upotreba pojedinačnih reči (imenica) je oko 10-20 tokom ovog perioda, sa razvojem povremenih kombinacija od 2 jednostavne reči. On počinje da razume da sve ima svoje ime i može pokušati da traži predmet po imenu. Srećko može da proizvede neke zvukove životinja, zove se po imenu i kaže „ne“. Sada koristi reči češće nego gestove, ali je naučio da klima i odmahuje glavom za da/ne.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

18-24 meseca

Srećko sada više inicira komunikaciju i traži pomoć gestikuliranjem i vokalizovanjem. Pokazuje preferenciju ka poznatim ljudima i više opreznosti prema strancima. Postaje svesniji postupaka drugih ljudi i počinje da imitira drugu decu. Takođe će ukazivati na svoje toaletne potrebe. Srećko sad ne traži odrasle samo zbog utehe i sigurnosti, već traži da im pokaže stvari i da uđe sa njima u interakciju. Srećko često dobija puno pozitivnih povratnih informacija od ljudi kada je u interakciji sa njima i to ga ohrabruje da još više stupa u interakcije.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

18-24 meseca

Do ovog uzrasta Srećko razume mnoge pojedinačne reči i nekoliko kombinacija od dve reči. Njegov rečnik razumevanja je daleko bogatiji od njegovog rečnika izražavanja i on verovatno razume 250-300 reči. Takođe, počinje da razume neka pitanja (šta/gde/ko) i može da pokaže glavne delove tela, delove odeće, igračke i hranu kada ga pitamo i razlikuje pesme. Srećko počinje da razumeva lične zamenice (ja, moje, ti) i počinje da razumeva da se stvari mogu razvrstavati u kategorije (životinje, hrana itd.) Njegovo razumevanje i upotreba predmeta postaju prikladniji, sa razvojem sposobnosti da upotrebljava jednostavne svakodnevne predmete na prikladan način npr. zakucava drvenim čekićem. Srećko imitira neka ponašanja odraslih, igra jednostavne igre i pokazuje objekte na slikama. Stalnost objekta je sada lepo demonstrirana i Srećko je u stanju da pronađe poznate predmete kada nisu na vidiku. Srećkovo razumevanje uzroka i posledice se dalje razvija, što čini neke igračke zanimljivijim.

Morfologija i sintaksa (struktura)

18-24 meseca

Srećko sada razume i prati jednostavne naloge (npr. „skoči dole“). Iako ne koristi ovakvu vrstu rečenica, on ih redovno sluša i počinje da dekodira značenje vrlo jednostavne rečenice. Ovo modelovanje staratelja i roditelja će polako uticati na Srećkovu upotrebu jezika. Kako se razvija kroz ovu fazu, počeće da koristi kombinacije dve reči kao što su „jos opa“ „veiki auto“, „tata ide“.Srećko će pokušavati da drugima ispriča svoje iskustvo koristeći žargon kombinovan sa nekim pravim rečima.

Veštine fine i grube motorike

18-24 meseca

Srećko zaista postaje aktivniji i radoznaliji, trčeći slobodnije, pokušavajući da se penje uz stepenice (uz pridržavanje) i hodajući unazad dok vuče igračku. Može da baci loptu u pravcu, da skine omot sa slatkiša i da okrene stranicu u knjizi i pokazuje slike. Srećko sada pokušava pomalo da skida odeću, iako je to ponekada komplikovano. Počeo je samostalno da jede koristeći kašiku, iako često trapavo. On voli da crta i uglavnom žvrlja, mada može imitirati kružno škrabanje. Sve u svemu njegove veštine fine motorike se uključuju u igru sve više i on razvija i pokazuje sposobnost da hvata male predmete kao što je bockanje bockalicama.

Чланак Razvojna dostignuća 18-24 meseca (1,5-2 godine) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Brzina kojom deca dostižu ova razvojna dostignuća može varirati u zavisnosti od deteta. Neka deca će razviti određene govorno jezičke veštine brže od drugih, dok će druga biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ipak, uprkos postojećim razlikama među decom, očekuje se da većina dece razvije određene veštine u određenom vremenskom okviru.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Zato koristite ovu tabelu kao jako uopšten putokaz a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.

Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja.

Govor i svest o zvukovima (auditorna svest)

12-18 meseci

Srećkove veštine slušanja i govora postaju integrisanije kako on sluša druge, uči nove glasove i reči i uči značenje ne-govornih zvukova. Tokom ovog perioda on razvija nove glasove i iako neka deca mogu da ih razviju malo kasnije, mnoge bebe pokušavaju – m,n,p,b,d,t. Sa 12 meseci Srećko može izgovarati 1 ili 2 smislene reči (npr. „mama/dada“) i može brbljati dok gleda u knjigu. Pokušavaće da imitira i vežba nove suglasnike, samoglasnike i reči. Do 18 meseci može koristiti do 10-20 smislenih reči, pomešanih sa žargonom (iako mnoge bebe možda neće upotrebljavati prepoznatljive reči još uvek) i može ih upotrebljavati da traži dok pokazuje na predmet. Auditorna memorija se takođe razvija i Srećko može da zapamti jednu stavku ako čuje reč na kraju rečenice.

Ekspresivni jezik i semantika (sadržaj):

12-18 meseci

Srećko sada koristi kombinaciju gestova i reči/vokalizacija da bi tražio stvari (npr. pokazuje i traži „još“). U ovom momentu, inventar prepoznatljivih reči je jako mali i verovatno je da njegovo razumevanje prevazilazi njegovu upotrebu reči. Srećko može da imitira neke reči, ali nije svestan njihovog značenja. Mešavina verbalizacija/vokalizacija i gestova dozvoljava mu da izrazi osećanja i komunicira potrebe, želje i pozdrave. Iako je Srećkoov ekspresivni govor ograničen, on je samo deo mnogo šire slike komunikacije koja se razvija. On razume više reči, uči socijalne veštine kao što je naizmeničnost, razvija prozodijske karakteristike (intonaciju, ritam) u govoru i upotrebu gestova i izraza lica.

Društvena upotreba jezika (upotreba i pragmatika)

12-18 meseci

Srećko će početi da skuplja igračke, kopira i razvija socijalne signale i ponašanja koja će nastaviti da koristi u zrelom dobu. Na primer, može početi da odmahuje glavom za „ne“. Njegove veštine interakcije će se konstantno razvijati i njegove će se interakcije produžavati u trajanju i kompleksnosti. Koristiće više kontakt očima kada komunicira, naizmenično učestvovanje u konverzaciji (iako za to treba više vremena da bi se adekvatno razvilo). Nezadovoljstvo će često uključivati gestove  kao i verbalizaciju. Srećko će razumeti pozdrave i odgovarati vokalizacijom na majčin poziv. Takođe će naučiti upotebu dodira da bi usmeravao druge i počeće da vuče ili gura druge da bi započeo igre i uključio druge osobe u igru.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

12-18 meseci

Receptivni jezik je sada razvijeniji od ekspresivnog jezika, tako da Srećko može da razume više reči nego što može da proizvede, učeći novu reč svake nedelje. Sa 18 meseci neke bebe mogu da razumeju do 50 reči i da prepoznaju mnoge zvukove iz okoline. Srećko takođe prepoznaje mnoge predmete i zna za šta se oni koriste npr. kašika za mešanje ili jedenje. Srećko će početi da bude sposoban da sparuje identične predmete. Srećko će tražiti predmete uklonjene iz njegovog vidika, znajući da kada predmet nije na vidiku ne znači da je prestao da postoji (početak razumevanja stalnosti objekata). Naučio je da su neki događaji predvidivi i da neka radnja izaziva odgovor npr. pritiskanje prekidača će upaliti/ugasiti svetlo. Naučiće nazive delova svog tela i moći će da ih pokaže na zahtev a njegova sposobnost da prepozna svakodnevne fraze raste (posebno kada su praćene gestovima), često uspeva da uhvati ključne reči u sredini rečenice.

Veštine fine i grube motorike

12-18 meseci

Srećko počinje da pokušava da hoda samostalno nakon što je prethodno koristio podršku hodajući uz držanje obe ili jedne ruke. Klečaće bez pomoći i sa 18 meseci može početi da čuči u igri, stoji i saginje se da bi podigao igračku i pruža ruke i noge kad se oblači. Srećkove veštine fine motorike se takođe razvijaju i on će podizati šolju i kašiku i prinositi ustima, kupiti male mrve, žvrljati grubim hvatom, pokazivati slike a stavljanje predmeta u usta se smanjuje. Napraviće kulu od dve kocke i moći će da skine poklopac sa kutije da bi našao predmete.

Чланак Razvojna dostignuća 12-18 meseci (1-1,5 godina) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Ekspresivni jezički poremećaj ili kašnjenje može se manifestovati u vidu raznovrsnih teškoća kao što su teškoće sa pravilnom upotrebom gramatike i sintakse, teškoće u pronalaženju reči ili razumevanju i upotrebi koncepata ili atributa. Pogledajte odgovarajući odeljak dostignuća u opisu tipičnog razvoja da biste dobili ideju koliko reči bi vaše dete trebalo da koristi na određenom uzrastu. Dobar način da podstaknemo razvoj ekspresivnog jezika je da se jednostavno igramo sa svojim detetom i ubacujemo jezički sadržaj u igru. Dozvolite detetu da vodi igru a vi, kao partner u igri, nemojte da ih terate da govore ili da popunjavate sve trenutke tišine, samo proširujte komunikaciju nadovezujući se na njihov jezik. Ukoliko sumnjate da vaše dete možda ima jezičke teškoće, kontaktirajte lokalnog logopeda i proverite mogućnost procene jezičkih sposobnosti i govorne terapije.

Dostignuća za ekspresivni jezik
Razvoj veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Zato koristite ovu tabelu kao jako uopšten putokaz a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.
Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Ekspresivni jezik i semantika 0-12 meseci
Rođenje – 3 meseca – Namerna komunikacija. Srećkova prva namerna komunikacija je vokalizacija kad mu nešto treba ili kada nešto želi. To je obično zato da bi izrazio glad i ljutnju putem plakanja.
4-6 meseci – Odgovaranje. Srećko sada češće odgovara vokalizacijama npr. da bi iskazao zadovoljstvo kao odgovor na pevanje.
6-10 meseci – Brbljanje. Tokom ovog perioda Srećko razvija brbljanje i ono postaje sve složenije tokom vremena, jer on uspeva da kombinuje nekoliko različitih suglasnika i slogova nastalih kombinacijom suglasnika i vokala. Srećko u ovom periodu odgovara brbljanjem kada mu se govori.
10-12 meseci – Žargon. Srećko koristi žargon koji sadrži dugačke nizove brbljanja i počinje sve više da liči na govor ali obično bez prepoznatljivih reči. Zajedno s tim, nizovi brbljanja sadrže različite stepene jačine intonacije ili visine zvuka. Povremeno vokalizuje da bi pozdravio nekog poznatog i počinje da koristi neke gestove zajedno sa govorom npr. da odmahuje glavom za “ne”.

Ekspresivni jezik i semantika 12-18 meseci
Srećko sada koristi kombinaciju gestova i reči i vokalizuje da bi tražio stvari (npr. pokazuje i traži „još“). U ovom momentu, repertoar prepoznatljivih reči je jako mali i verovatno je da njegovo razumevanje prevazilazi njegovu upotrebu reči. Srećko može da imitira neke reči, ali nije svestan njihovog značenja. Mešavina imenovanja, vokalizacija i gestova dozvoljava mu da izrazi osećanja i potrebe, želje i pozdrave. Iako je Srećkov ekspresivni govor ograničen, on je samo deo mnogo šire slike komunikacije koja se razvija. On razume više reči, uči socijalne veštine, kao što je naizmeničnost, razvija prozodijske karakteristike (intonaciju, ritam) u govoru i upotrebu gestova i izraza lica.

Ekspresivni jezik i semantika 18-24 meseca
Tokom ovog perioda, Srećkova upotreba pojedinačnih reči (imenica) je oko 10-20, sa razvojem povremenih kombinacija 2 jednostavne reči. On počinje da razume da sve ima svoje ime i sada pokušava da traži predmete po imenu. Srećko može da proizvede neke zvukove životinja, zove po imenu i kaže „ne“. Sada koristi reči češće nego gestove, ali je naučio da klima i odmahuje glavom za da/ne.

Ekspresivni jezik i semantika 24-30 meseca
Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. On imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Ekspresivni jezik i semantika 30-36 meseci
Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da sastavi više reči, on postavlja više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje tri ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Ekspresivni jezik i semantika 36-48 meseci
Srećko u ovom periodu može sa lakoćom da upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko je takođe počeo da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima kao i „onda“ i „zato“. On je sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. On takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Ekspresivni jezik i semantika 48-60 meseci
Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). Može pravilno da koristi prošlo vreme a pridevi i prilozi su postali delovi njegovog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Ekspresivni jezik i semantika 60-72 meseca
Srećko sada upotrebljava oko 2000 reči, služeći se rečenicom prosečne dužine od 6-8 reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Njegov rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste kontinuirano do odraslog doba.

Ekspresivni jezik i semantika 72+ meseca
Srećkov rečnik nastavlja da se bogati i on je sposoban za konverzaciju kao i da obrazloži svoju tačku gledišta.

Чланак Ekspresivni jezički poremećaj i kašnjenje се појављује прво на Logopedilište Beograd.