Progresivna neurološka oboljenja

 

Progresivna oboljenja i poremećaji mozga mogu imati ogroman uticaj na veštine komunikacije. Navešćemo nekoliko njih:

 

Tumor mozga

Teško je identifikovati efekte na komunikaciju nakon dijagnoze tumora mozga. Simptomi će zavisiti od mesta, lokacije i progresije tumora. Neke osobe neće imati vidljive teškoće u komunikaciji dok će druge imati ozbiljne poremećaje. Ukoliko tražite informacije da olakšate komunikaciju nakon tumora, možete početi čitajući odeljak Totalne komunikacije.

 

Demencija

Demencija se ispoljava postepenim gubitkom intelektualnih funkcija. Ona može biti izazvana brojnim faktorima ali često uzrok nije poznat. Individualna prognoza će varirati ali će demencija neizbežno imati ogroman uticaj na kognitivno i komunikativno funkcionisanje osobe. Često osnove gramatike ostaju netaknute ali verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta i, kako bolest napreduje, razumevanje slabi. Postoji nekoliko tipova demencije:

 

Alchajmerova bolest

Alchajmer je jedan o najuobičajenijih oblika demencije i njen tok je dug (često oko 10 godina). Ova bolest se uglavnom javlja kod ljudi iznad 60 godina. Patologija Alchajmerove bolesti je često u cerebralnom korteksu. Ova bolest se obično dijagnostikuje kada su dve ili više funkcija oslabljene npr. kognicija i jezik. Dijagnoza se takođe može postaviti putem eliminacije drugih poremećaja.

Rani simptomi ispoljavaju se teškoćama u pamćenju i orijentaciji i mogu uključivati teškoće sa egzekutivnim funkcijama a samim tim sposobnošću da se planira i izvede zadatak. Kako bolest počinje da napreduje javljaju se teškoće sa jezikom, vizuospacijalnim veštinama i računanjem. Kasniji simptomi počinju da uključuju fizičke teškoće kao što je rigidnost, apraksija ekstremiteta a i ishrana postaje problem. Neke osobe sa Alchajmerom postaju emocionalne ili naročito depresivne. Stara sećanja su često nepovređena ali im je teško da nauče nove informacije i da se prisete stvari nakon odlaganja.

Uticaj na komunikaciju

Alchajmerova bolest je često povezana sa govornom apraksijom. Pronalaženje reči postaje otežano i javlja se dizartrija, najčešće hipokinetička dizartrija. Neki pacijenti sa ovom demencijom u kasnijim fazama postaju nemi ili ne responsivni. Ekspresivne jezičke veštine mogu biti netaknute ali njihove verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta a kako bolest napreduje njihovo razumevanje postaje slabije.

 

Multiinfarktna demencija (MID)

MID je posledica oštećenja različitih delova velokog mozga zbog nedostatka snabdevanja krvlju u tim oblastima. Neki o ovome misle kao o “mini moždanim udarima” koji izazivaju oštećenja u različitim oblastima mozga. Razvoj ovog tipa demencije je često nekonzistentno postepen ali ima stadijume nalik koracima sa značajnim opadanjem, praćene periodima stabilnosti. Jedan od glavnih simptoma MID su teškoće sa kognitivnim veštinama a vrsta teškoća zavisi od oblasti mozga koja je pogođena. Egzekutivne funkcije su pogođene a samim tim sposobnost planiranja i izvođenja zadataka, pažnja, prosuđivanje i teškoće sa pamćenjem. Simptomi takođe pokazuju neki oblik fizičkog poremećaja uključujući teškoće sa kretanjem. Može doći do intelektualnog opadanja a i teškoće sa gutanjem su takođe bile evidentirane kod ovog tipa demencije.

Uticaj na komunikaciju

Specifični simptomi povezani sa MID koji pogađaju govor i jezik su afazija i dizartrija, najčešće spastična dizartrija.

 

Pikova bolest (fronto-temporalna demencija)

Patologija ovog tipa demencije je degeneracija frontalnih režnjeva. Tok Pikove bolesti je postepen sa stabilnim opadanje funkcija. Glavni simptomi Pikove bolesti su promene u ponašanju, ličnosti i kogniciji. To najčešće izaziva teškoće u socijalnim veštinama i profesionalnom funkcionisanju. Jezičke promene su takođe rani simptom ovog tipa demencije. Pacijenti sa Pikovom bolešću postaju povučeni, pokazuju nedostatak emocija, imaju nesposobnost da promene poznate rutine i zapostavljaju svoju ličnu higijenu. Pacijent često nije svestan da ima problem i zato odbija da prihvati pomoć.

Uticaj na komunikaciju

Specifične jezičke teškoće osoba sa Pikovom demencijom su ekspresivne teškoće, naročito perseveracija, ozbiljne teškoće imenovanja i pronalaženja reči. Afazija je uobičajena kod Pikove bolesti. Najčešća dizartrija povezana sa ovom bolešću je hipokinetička dizartrija.

 

Levi Bodi demencija

Ovo oboljenje pogađa neurone koji se nalaze u kori i moždanom stablu mozga. Vreme javljanja ove bolesti je od 50 godina pa naviše. Ispoljavaju se teškoće sa pamćenjem, pažnjom, budnošću, halucinacijama, vizuoprostorne teškoće i periodi konfuznosti. Jedan od glavnih simptoma je kognitivni deficit koji izaziva teškoće sa profesionalnim funkcionisanjem i socijalnim veštinama. Te veštine se progresivno pogoršavaju kako se demencija razvija. Fizički simptomi koji podsećaju na Parkinsonovu bolest mogu se videti kod većine pacijenata sa Levi bodi demencijom u nekoj fazi toka bolesti.

Uticaj na komunikaciju

Hipokinetička dizartrija je najčešći tip povezan sa ovim oboljenjem.

 

Strategije kojima se poboljšava komunikacija nakon dobijanja dijagnoze demencije

 

Obim i tip komunikacijskog poremećaja može varirati od osobe do osobe. Pamćenje i veštine planiranja izgleda da su zajednički deficit tako da upotreba podsetnika, kalendara, dnevnika i spiskova mogu pomoći u svakodnevnom životu u ranim fazama razvoja demencije. Upotreba fotografija i slika može biti još jedan način da pomognete osobi da zapamti i ostane u kontekstu kada razgovarate sa njom. Logopedi takođe mogu raditi na strategijama pronalaženja reči i socijalnim veštinama. Neke konvencionalne tehnike govorne terapije, kao što su one za olakšavanje dizartrije, možda neće uvek biti efikasne u kasnijim fazama bolesti zato što osoba neće razumeti zašto je uopšte na terapiji.

 

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je uzrokovana gubitkom nervnih ćelija centralnog nervnog sistema. To je progresivno trajno oboljenje čija se učestalost povećala paralelno sa produžavanjem životnog veka osoba sa ovom dijagnozom. Noviji tretmani sada omogućavaju da neke osobe žive do 20 godina nakon dobijanja dijagnoze. Pacijenti ispoljavaju simptome nakon 50-te godine a progresija nakon toga može biti veoma varijabilna zavisno od pojedinca.

Neki simptomi ukljčuju:

  • Tremor
  • Rigidnost
  • Akateziju – nevoljne pokrete koji mogu biti neprekidni
  • Akineziju – nesposobnost spontanog pomeranja mišića
  • Bradikineziju – usporenost repetitivnih pokreta
  • Poremećenu lokomociju – hod može biti loše koordinisan. Neke osobe imaju teškoće da započnu hod a potom da se zaustave.
  • Poremećen govor
  • Teškoće sa gutanjem

 

Uticaj na komunikaciju

Govor je pogođen u većini slučajeva Parkinsonove bolesti. Dizartrija je uobičajena i može biti posledica kombinacije problema sa disanjem, fonacijom, rezonancijom, prozodijom i artikulacijom. Svi ovi faktori vode do smanjenja razumljivosti. Disfonija se može javiti i tada glas postaje slab, tih , promukao i grub i/ili zadihan. Rečenice se teško dovršavaju a artikulacija suglasnika može biti naročito poremećena zbog promena i u načinu i u mestu artikulacije. Govor može biti monoton i neke osobe sa Parkinsonovom bolešću iskuse palilaliju, kada reči prate jedna drugu u velikoj brzini a neke fraze se mogu kontinuirano ponavljati. Neki iskuse teškoće sa rezonancijom zbog rigidnog mekog nepca i nemogućnosti da zatvore nazofarinks što dovodi do nazalnosti u govoru.

 

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Parkinsonove bolesti

Postoji dosta načina da se olakša komunikacija nakon dobijanja dijagnoze Parkinsonove bolesti. Najočiglednije teškoće su one u govornom izražavanju. Postoje brojne vežbe i kompenzatorne strategije koje se mogu koristiti da bi se poboljšala razumljivost govora kada dođe do dizartrije. Usmeravanje na kontrolu disanja će pomoći poboljšanju glasnoće i dužine rečenice. Takođe se može razmotriti upotreba jednostavnih ili hi-tech asistivnih uređaja za komunikaciju kao što su azbučne table ili elektronski uređaju koji proizvode govor. Logoped vam može pomoći da razvijete program komunikacije kao i da razmotrite opcije za asistivnu komunikaciju.

 

Hantingtonova bolest

Hantingtonova bolest je redak progresivni genetski poremećaj. Ova bolest izaziva gubitak ćelija bazalnih ganglija i kore mozga izazivajući horeu (iznenadne, grčevite pokrete), demenciju i promene u ponašanju. Bolest je degenerativna i pun tok bolesti može trajati do 15 godina. Uzrast na kojem simptomi počinju da se javljaju je obično između 30-te i 50-te godine.

Simptomi obično imaju specifičan tok iako je prelazak iz faze u fazu teško predvideti ili odrediti. Stadijum horee sastoji se od iznenadnih besciljnih pokreta koji obično počinju u vidu vrpoljenja ili nemira ali se uskoro pretvaraju u nevoljne pokrete udova, trupa i glave. To počinje da utiče na dnevne aktivnosti kao što su hodanje, pričanje i gutanje. U kasnijim fazama bolesti i voljni i nevoljni pokreti nestaju.

Uticaj na komunikaciju

Govor i disanje mogu biti dosta teški osobama sa Hantingtonovom bolešću. Usled teškoća koordinacije voljnih pokreta artikulacija glasova postaje neprecizna. Neke osobe iskuse hipernazalnost, teškoće u kontroli brzine, glasnoće i visine govora. Afazija i perseveracija se mogu videti kako bolest napreduje a i dizartrija je uobičajen govorni simptom, posebno hiperkinetička dizartrija.

 

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Hantingtonove bolesti

Hantingtonova bolest može se ispoljiti brojnim komunikacijskim i kognitivnim teškoćama. Uvek postoje načini da se poboljšaju veštine komunikacije ali će to postajati sve teže kako bolest napreduje zbog teške prirode bolesti. Kada je dijagnoza postavljena, dobro bi bilo planirati unapred i kod kuće aktivirati strategije koje će pomoći planiranju i pamćenju i tražiti načine da se olakša komunikacija kada govor postane težak. Logoped vam može pomoći da razvije program komunikacije kao i da sa vama razmotri različite opcije za komunikaciju.

 

Multipla skleroza

MS je stečeno i onesposobljavajuće oboljenje centralnog nervnog sistema. Prvi simptomi se često javljaju između 20-te i 40-te godine. Iako se bolest može ispoljiti ozbiljnim simptomima, to kod mnogih osoba sa multiplom sklerozom nije slučaj pa oni nastavljaju da žive ispunjen život. Oboljenje se javlja zbog demijelinizacije, što znači gubitka mijelinskog omotača duž aksona nervnih ćelija. To utiče na efikasnost signala koji se kreću duž tih aksona noseći informaciju iz jednog dela tela u drugi. Postoji nekoliko mogućih uzroka multiple skleroze uključujući genetske uzroke, infekcije i neke moguće sredinske faktore.

 

Rani simptomi MS su često blagi i neprimetni. Uobičajeni simptomi uključuju zamućivanje vida ili bol u oku, slabost i ataksiju. Ti simptomi mogu biti pogoršani umorom ili stresom. Tok bolesti je drugačiji za svakoga. Neki ljudi se oporave od “napada” multiple skleroze i imaju periode remisije koji mogu trajati nedeljama, mesecima i ponekad godinama. MS ne mora obavezno rezultirati nekim teškim poremećajem ali se oštećenja češće javljaju u kasnijim fazama nakon većeg broja egzecerbacija. U otprilike 20% pacijenata MS ipak ima progresivan tok koji izaziva ozbiljnije dugotrajnije posledice. Većina pacijenata sa multiplom sklerozom može da nastavi svoju profesionalnu karijeru i ostale dnevne aktivnosti, međutim neka pogoršanja izazivaju trajne nesposobnosti. Nakon nekih perioda pogoršanja fizioterapija može biti blagotvorna.

 

Uticaj na komunikaciju

Oko 50% pacijenata sa MS ima teškoće sa govorom i dizartrija je uobičajena. Zbog prostrane oblasti oštećenih delova centralnog nervnog sistena, bilo koji tip dizartrije je moguć. Kod nekih pacijenata takođe su prisutni problemi sa prozodijom, fonacijom i artikulacijom. Karakteristike govornih teškoća uključuju grub ili zadihan glas, teškoće sa kontrolom visine, brzine i jačine glasa. Oko 50% ljudi sa MS ima teškoće sa artikulacijom a 25% ima neki oblik hipernazalnosti.

 

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Multiple skleroze

Dizartrija i disfonija su uobičajene teškoće koje se javljaju nakon progresije MS. Postoji nekoliko strategija kojima se olakšavaju ove komunikacijske teškoće. Usmeravanje na disanje da se poboljša glasnoća i dužina rečenice mogu pomoći. Vežbe govornih mišića ili relaksacija takođe mogu biti korisne da se poboljša dizartričan govor. Upotreba jednostavnih ili hi-tech uređaja za asistivnu komunikaciju kao što su azbučne table, E-Tran okvir ili elektronski uređaj sa govornim autputom. Logoped vam može pomoći da razvije program komunikacije kao i da sa vama razmotri različite opcije za komunikaciju.

 

 

Bolest motornih neurona (Amiotrofična lateralna skleroza)

Uzrok bolesti motornih neurona je gubitak motornih neurona mozga i centralnog nervnog sistema. Nakon dijagnoze osobe obično žive 2 do 5 godina, iako postoje slučajevi da su neke osobe živele znatno duže.

Simptomi se razvijaju u skladu sa tim koji motorni neuron je prvi pogođen. Uobičajeni simptomi uključuju mišićnu slabost i gubitak i umor. Pogođenost gornjih motornih neurona izaziva simptome motorne slabosti ili paralize i povišenog tonusa. Pogođenost donjih motornih neurona izaziva slabost ili gubitak mišića i sniženje tonusa koji vodi do flacidnosti. Pacijenti sa ovim oboljenjem ćesto iskuse teškoće sa disanjem i gutanjem. Senzorne veštine i kognitivne sposobnosti nisu pogođene ovom bolešću tako da kognitivne funkcije i čula ostaju netaknuti.

 

Uticaj na komunikaciju

Bolest motornih neurona može izazvati teškoće sa mnogim mišićima glave i lica koji se koriste za govornu produkciju, uključujući jezik, usne, ždrelo, vilicu i larinks. To dovodi do toga da artikulacija postaje teška i govor na kraju postaje nerazumljiv. Posebno usne i jezik postaju slabi utičući na usnene, velarne i zubne glasove. Meko nepce takođe može biti slabo pa govor može postati nazalan. Disfonija je česta, pogoršana problemima disanja. Teškoće fonacije mogu uzrokovati da glas bude slab, promukao, zategnut, zadihan i/ili monoton. Dizartrija će se verovatno javiti dovodeći do toga da govor postaje nejasan. Spastične i/ili flacidne dizartrije su uobičajene zbog oštećenja gornjih i donjih motornih neurona. Govor često postaje nerazumljiv i moraju se uvesti alternativni uređaji za komunikaciju što može smanjiti ozlojađenost zbog nesposobnosti komunikacije sa voljenima i starateljima.

 

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze bolesti motornih neurona

Zbog brze prirode bolesti važno je planirati unapred alternativne forme komunikacije. Pristupom asistivnoj tehnologiji i AAC uređajima mnoge osobe sa ovom bolešću mogu nastaviti da komuniciraju sa voljenim osobama dugo nakon što su izgubili sposobnost govora. Kognitivne veštine uopšteno ostaju nepovređene tokom trajanja bolesti, tako da je osoba još uvek sposobna da razume i izrazi svoje misli. Njima je samo potrebno sradstvo putem kojeg će to da urade. Upotrebom specijalnih prekidača, skeniranja, skeniranja okom i uređaja za proizvodnju glasa osoba može nastaviti da iskazuje svoje misli i potrebe.

 

Epilepsija

Epileptični napadi mogu imati više oblika i mogu biti jako blagi ili česti i ozbiljni. Ozbiljni napadi tokom dugog vremenskog perioda mogu ostaviti dugotrajne posledice na kognitivne i komunikacijske veštine. Teško je predvideti dugoročne posledice epilepsije na komunikaciju ali ukoliko osećate da vaše kognitivne veštine, pamćenje i/ili komunikacija mogu biti oslabljene usled epilepsije potražite na našem sajtu informacije i strategije vezane za teškoće u tim oblastima.

 

Usmeravanje na komunikaciju

 

Postoji mnogo tipova progresivnih i degenerativnih oboljenja koji imaju uticaja na komunikaciju. Teškoće mogu biti:

  • Vezane za govor – dizartrija, disfonija, teškoće sa artikulacijom ili gubitak govora
  • Vezane za kogniciju – teškoće sa pamćenjem, pažnjom, planiranjem
  • Vezane za jezik – deterioracija ekspresivnih jezičkih veština ili razumevanja

 

Nažalost, za većinu ovih oboljenja ne postoji lek ali postoje načini da ili odložimo napredovanje teškoća u komunikaciji ili pronađemo kompenzatorne strategije kojima bismo omogućili osobi da komunicira i izvuče najbolji kvalitet života

 

 

 

 

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone