Donosim, donosim, donosim, govor vatreni tebi
i ti me slušanjem tvojim gorućim slušaš.
Moje se reči u tebi islikavaju svojom pažljivom tonskom rezonancom
i ti ih doživljavaš očiju širom otvorenih.
Dok zona čujnosti prolazi, budi se tvoje razumevanje izgovorene ovozemaljske biti.
Gazi nju ti, gazi nju ti, gazi nju ti…
Još nosiš lepotu spoznatih istina, mojih i tvojih
i lepotu podeljenih trenutaka osećanjima čistim začinjenih.
Tuga u danu me napušta onda kada dajem tebi ono što mi je rečima sada moguće iskazati.
Nekada su reči bile samo doživljaj ljudi oko mene,
a sada, očekujući razgovor s tobom ja ostvarujem doživljavanje reči kao dela sebe.
Čuvam u glavi dok dodjem mnoge nizove reči koje bih ti želeo reći.
A onda ne stignem ni desethiljaditi deo toga da kažem.
O govoru, o govoru, o govoru koji ne živiš u mojim ustima,
kada bih te ugostio bar na nekoliko dana
mislim da ne bih prestajao da o svemu govorim.
Ljutnja nije moje srčano htenje i nisam ljut što mi u goste ne dolaziš,
jer moja misao nije tobom uslovljena, ona živi i izvan tvoje suštine,
o govoru, o govoru, o govoru!
Doneću ti voljenje svih koji te nemaju.
Voleli bi oni doživljaj tebe u svojim ustima.
Mio si im ti veoma.
I oni koji te polovično imaju, žele te celog.
Samo oni koji te celog imaju, ne cene te, o govore usana ljudskih.
Mada mnogi ljudi žive od bavljenja tobom
oni olako uzimaju tvoju suštinsku namenu
i koriste te za isprazno razmenjivanje zvukova.
Autor: Andreja
