Pamtim da oduvek volim doživljaj vožnje tela u pokretima različitim.
To gaženje ljuljanja me je oduvek obasjavalo senzacijom Božijeg davanja.
U vaganju bića sa jedne na drugu stranu, ja doživljavam svoje telo kao neku kuglu koja se klati i oseća svoju celovitost.
Taj osećaj se potom nastavlja i neko vreme nakon prestanka ljuljanih pokretanja i onda, polako iščezava iz mog tela koje ponovo ulazi u svoj prirodno rasplinuti oblik doživljavanja sebe.
Danima ja tu vožnju trebam i ono što mi ona pruža volela bih da često doživljavam.
Autor: Kata
