Rušenje barijera korišćenjem pristupa intenzivne interakcije sa osobama sa teškim (ozbiljnim) autizmom ili kašnjenjem u komunikaciji.

Sa neverbalnim osobama koje imaju znatne teškoće u učenju ili „težak“ autizam je često veoma teško stupiti u interakciju. Oni ne samo da imaju znatne teškoće, već mogu biti nesposobni da izraze svoje sopstvene potrebe i osećanja. Pod „teško“ autističnim podrazumevamo one osobe koje su neverbalne, nekomunikativne i često opisivane kao „u svom svetu“. Te osobe imaju teškoća sa praćenjem naloga i mogu ispoljavati problematična ponašanja ukoliko im priđete ili ohrabrujete da nešto urade.

Intenzivna interakcija pokušava da stvori komunikativno okruženje koje je prijatno i nije preteće osobama iz autističnog spektra ili sa teškim oblikom poremećaja učenja. U neku ruku, model ovog pristupa je uzet iz načina na koji mi prvo počinjemo da komuniciramo sa bebama, gde su interakcije kratke i uključuju zvukove, dodir i kontakt očima. Interakcije su kratke ali se mogu produžavati tokom vremena.

U krajnjoj liniji trudimo se da osoba:

  • Prihvati naše prisustvo
  • Dozvoli prisustvo u svom ličnom prostoru
  • Obrati pažnju na drugu osobu (u početku makar u prolazu/na kratko)
  • Da dopušta i upotrebljava nešto dodira
  • Uspostavlja kontakt očima
  • Koristi facijalnu ekspresiju
  • Se usmeri  na govor tela i izraz lica
  • Naizmenično učestvuje u komunikativnom ponašanju
  • Naizmenično učestvuje koristeći vokalizacije koje mogu početi da imaju značenje
  • Eksperimentiše sa komunikacijom
  • Uči uzročno posledične odnose

Kroz primenu i prihvatanje intenzivnih interakcija postižemo to da osoba sa autizmom postaje aktivni učesnik koji je motivisan da komunicira i koji će preuzeti vođstvo i osetiti osećaj kontrole nad komunikativnom situacijom.  Kroz ovaj pristup možete napraviti vezu sa osobom, stvoriti prijatnu razmenu, smanjiti problematična ponašanja i razvijati komunikativne veštine. Za početak, sesije treba da budu vrlo kratke, ali produžavane tokom vremena sa variranjem aktivnosti. Sesije treba izvoditi nekoliko puta dnevno u okruženju jedan na jedan. Mi u Logopedilištu, u svom iskustvu imamo nebrojeno mnogo ovakvih uspešnih sesija .

Kada posmatramo osobe sa ovakvim razvojnim smetnjama, vidimo da se njihovo ponašanje uglavnom vrti oko toga da oni komuniciraju sa sobom na različite načine:

  • Dodirom – maženjem, kuckanjem predmeta, udaranjem sebe
  • Ljuljanjem
  • Proizvođenjem zvukova – vokalizovanjem, lupkanjem predmetima itd.
  • Vizuelno – lepršanjem prstima ili vrtenjem predmeta itd.

Kao komunikacijski partner, mi treba da se odnosimo prema ovim pokretima i zvukovima kao da je to jezik koji oni koriste i koji im je poznat. Sesija uključuje provođenje određenog vremena sa detetom u tihom, opuštenom okruženju i posmatranje i praćenje njihovog vođstva. Ako naprave pokret potrebno je da odgovorite imitiranjem pokreta, ako vokalizuju imitirajte vokalizaciju. Ove sesije mogu na početku biti veoma kratke ali kako se osoba sve više opušta u prisustvu komunikacijskog partnera, trajanje se produžava i odgovaranje osobe i na kraju inicijacije se umnožavaju. To je više od samog imitiranja, to je više kao razvijanje konverzacije, odgovaranja, naizmeničnosti i razvoja interakcije. Imitiranje se takođe može menjati, varirati, dodavati ili raditi u drugačijem obliku a to će pomoći procesu da se razvije. Razvoj jednostavnih veština komunikacije će poboljšati njihovo prihvatanje drugih ljudi da budu oko njih, što zauzvrat može sniziti nivo stresa i problematičnog ponašanja.

Intenzivna interakcija na neki način „otvara vrata“ osobama koje su vrlo nekomunikativne i ne započinju komunikaciju. Ovaj proces takođe može biti prethodnica razvoju složenijih komunikacijskih veština. Intenzivna komunikacija se pokazala jako uspešnom kod mnogih osoba sa teškim oblicima poremećaja učenja i komunikacije. Ona je stvorila pozitivnije komunikativno okruženje i omogućila prijatniju interakciju za osobu i ljude koji rade i žive sa njom. Važno je uključiti prikladno obučenog stručnjaka kao što je logoped da inicira i pruži vođenje tokom programa.

Drugi faktori koje treba uzeti u obzir:

Okruženje

Da bismo stvorili zadovoljavajuću (ispunjavajuću) komunikaciju takođe moramo stvoriti dobro komunikacijsko okruženje. Ukoliko je okruženje bučno, sa puno ometajućih faktora, skučeno ili neudobno, mala je verovatnoća da će se osoba opustiti i uključiti.

Senzorna pitanja

Imajte na umu to da li osoba ima senzorne preosetljivosti na dodir, zvuk ili vizuelne podražaje. To je važno, ne samo dok komunicirate, već i kada razmišljate o komunikacijskom okruženju.

Alternativna komunikacija i minimalan govor

Zapamtite, uvek budite svesni sopstvene komunikacije i nivoa razumevanja osobe. Koristite alternativne mogućnosti komunikacije kada pokušavate da komunicirate poruku, kao što su karte sa slikama ili znak, zajedno sa govorom. Takođe koristite pristup minimalnog govora, održavajući govor na nivou jedne ili dve reči. Treba pretpostaviti da neverbalne osobe imaju dobar stepen razumevanja.  Međutim  njihovom telu je razumevanje i učenje teško  što je često i uzrok problematičnih ponašanja. Govorite polako, dajte vremena da vaša poruka bude razumena i ponovite je ukoliko je potrebno.

Sluh

Faktor koji se često previdi je sluh. Oštećenje sluha je često među osobama sa oštećenjem učenja a oni možda nisu imali pristup audiološkim uslugama.