Brzopletost je govorni poremećaj i poremećaj komunikacije koji se često svrstava uz mucanje i zamuckivanje i to je oblik disfluentnosti. Karakteriše ga govor koji je slušaocu težak za razumevanje zbog velike brzine govora, nepravilnog ritma, loše sintakse ili gramatike i koartikulacije glasova. Osoba koja ispoljava ovaj poremećaj može imati kratak raspon pažnje, lošu koncentraciju, lošu organizaciju mišljenja, nesposobnost slušanja kao i nedostatak svesti o tome da njegov govor nije razumljiv.
Brzopletost se razlikuje od mucanja na nekoliko načina. Osoba nije svesna poremećaja i često mnogo bolje govori pod stresom. Ove osobe su tipično društvene i ekstrovertne, međutim njihov govor može biti jako neorganizovan, gramatički nepravilan, često sa zamenama reči. Pokazuju loše veštine naizmeničnog učestvovanja, slušanja i pažnje i često upadaju drugima u reč. Mnogi od ovih simptoma mogu se naći i kod dece sa ADHD.
Tretman ili terapija sa logopedom može biti centrirana oko svesti o govoru (moguće je snimati i puštati detetu da sluša svoj govor), igara za buđenje svesti o slogu, vežbanja socijalnih veština (npr. naizmenično učestvovanje, držanje teme razgovora itd.) i rada na jeziku (usmeravajući se na način pretvaranja naših misli u reči). Rad na naraciji i pričanju priča može se takođe koristiti da bi dete postalo svesnije okvira i strukture priče ili konverzacije.
