Mnoga deca nemaju ozbiljan poremećaj ili oštećenje govora (fonološki poremećaj ili dispraksiju), već imaju samo teškoće u artikulaciji određenih glasova ili izgovaraju glas netačno bez vidljivog razloga. Primer uobičajenog artikulacionog problema bio bi šuškanje. Kada dete ima teškoća samo sa jednim ili dva glasa obično nije previše teško poboljšati njegov govor, iako je preporučljivo da probate da ispravite problem kada su mali. Ako ostavite problem u govoru dok dete ne poraste, postaje sve teže da se on ispravi. Uz govornu terapiju i vežbanje, ove artikulacione teškoće mogu se brzo ispraviti. Uprkos tome što postoji opšti vremenski okvir kada očekujemo od većine dece da usvoje pravilan izgovor, dosta dece ovlada pravilnim izgovorom malo kasnije. Ukoliko ste zabrinuti za razvoj govora svoga deteta posavetujte se sa logopedom i razmislite o započinjanju govorne terapije.
